Tomanović podržao studente: Treba ih pustiti, zvaće nas kad bude trebalo. Važno je da se ovakva BIA rasformira

Prema njegovom mišljenju, „svaki građanin Srbije bi trebalo da podrži studente i njihove proteste“, prenosi N1.

„Oni se zalažu za ono što mi nemamo. Za vladavinu prava, Traže pravdu, istinu, moral, upravo to da se zakon, odnosno da potčinjeni zakonom budu svi – i predsednik države, predsednik vlade, predsednica parlamenta, poslanici, ministri, pojedinci, batinaši i svi, zapravo da Srbijom dominiraju zakoni i pravo“, kaže Tomanović.

Naša realnost je, kaže on, „kao što znamo, potpuno drugačija“.

„Težnja ka totalnoj vlasti u svim segmentima života, svakom segmentu društva, države. Ta težnja ka totalnoj vlasti stvorila je jednu novu stvarnost. U toj stvarnosti sve se dešava pod komandom, institucije se pokreću na osnovu komande, veliki građevinski projekti se pokreču na osnovu komande… Ono što kažu studenti – Srbija treba da stane, ne kako to vlast spinuje pa kaže ‘Srbija ne sme da stane’, ne, Srbija mora da stane, da se raščlani hijerarhijski odnos, u kojem ima strašno puno odgovornosti različite vrste i različittih nivoa, ali odgovornost za učešće u jednom zajedničkom i protivpravnom poduhvatu, koji se sve ove godine zove razaranje i društva i države, u materijalnom smislu, duhovnom, moralnom i na kraju pravnom“, ističe on.

Smatra da „tužilaštvo i politički moćnici pokušavaju da kompresuju taj slučaj u Novom Sadu“.

„Taj zločin smrti 15 ljudi, žele da ga upakuju i kažu ‘pa dobro, to je kao i svi drugi slučajevi, s tim što je tragedija daleko veća, veliki je broj mrtvih’, ali da ga prezentuju da za njega važe pravila kao u svim drugim slučajevima. To što se desilo u Novom Sadu je paradigma naše stvarnosti, vremena u kome živimo. Veliko interesovanje javnosti, svakog građanina za to što se desilo ima svoj legitimitet u činjenici da smo mi preživeli, a onih 15 ljudi nije. Svi smo mogli da budemo pod tom nadstrešnicom, svi, ali nažalost, na nesreću njihovu i njihovih porodica, tih 15 ljudi je bilo tada pod nadstrešnicom“, kaže Tomanović.

Kako kaže, kada se govori o krivično pravnom aspektu, mora se postaviti na sledeći način.

„Kroz pitanje da li to što se desilo u Novom Sadu je bila saglediva posledica zajedničkog učešća svih pojedinaca ili grupa u tom jednom organizovanom sistemskom dobijanju poslova, zatim raspodeli tih poslova u velikim građevinskim projektima, zatim realizacije, pa do samog kraja. Ako prihvatite da učestvujete u jednom modelu u kome se vidi da je to model i sistem dobijanja takvih poduhvata, poslova i njegove realizacije, ako još prepoznate tu elemente tajnosti, koruptivnosti, nešto što je tipično, sistemski uređeno, onda nije osnovno pitanje pa dobro koliko ste vi tu doprineli, puno ili malo, nego zašto ste pristali da učestvujete u tome. Neko je u tom projektu učestvovao sa nedostatkom svesti, to se u krivičnom pravu zove nesvesni nehat“, kaže on.

Najpre je, kaže, vlast trebalo da odustane od spinovanja.

„Videli smo čim se to desilo, predstavnici vlasti su počeli da spinuju sa tezom, sa relativizacijom tog zločina, tvrdeći – sve je renovirano, samo nadstrešnica nije. A onda kasnije, uz pomoć navodno objektivnih stručnjaka ta relativizacija je išla do toga da su govorili možda bi pala i ovako, to je iz ’64… Ta relativizacija je stvorila jedno prepoznavanje da se mi opet sudaramo sa tim jednim sakrivanjem istine i izbegavanjem odgovornosti“, kaže on.

Ističe da „ovo što se desilo u Novom Sadu ne zahteva samo krivičnu odgovornost, već i političku i moralnu“.

Osvrnuo se i na BIA i prisluškivanje.

„Jako ozbiljno pitanje. Sve što se dešavalo do danas ukazuje nam na jedan zaključak. U ozbiljnim zemljama, obaveštajne strukture ili službe koje rade ono za šta je zadužena BIA, na njihovom čelu se nalaze ljudi od iskustva ili stručnjaci. Kod nas je, međutim, politika odmah inficirala tu službu, odmah je zaposela, otela, na čelu BIA imali smo uglavnom političare, koji su zbog neke zakonske prepreke zamrzavali svoje političke funkcije ili članstvo da bi stvorili simulaciju da nemaju veze sa partijom. Stvorila se percepcija, koja više nije samo to, došlo je do urušavanja stručnosti zbog politizacije prevelike sprege između vladajuće političke partije, centara moći, bez obzira da li su institucionalni ili vaninstitucionalni, oni moćnici koji se sakrivaju izvan institucija, a upravljaju našim životima. Centar moći u ovoj zemlji jeste vrh izvršne vlasti, i par ljudi oko njega“, kaže.

U takvoj situaciji, smatra, „imate percepciju i dokaze da se funkcija BIA svela na zaštitu političke stvarnosti, režima, a ne na zaštitu građana ili bezbednosti Srbije“.

„Ja nisam siguran da se to može popraviti raznim kadrovskim izmenama, mislim da je važan zahtev vladavine prava da se BIA ovakva rasformira, da se nekakva obaveštajna struktura ili neki drugi širi ili uži resursi prepakuju. Sigurno je da u BIA, kao u mnogim našim institucijama, imamo izvanredne pojedince u tužilaštvu, sudu, policiji, siguran sam i u BIA, vojnoj službi, ali ovakve poruke koje deceniju daju, ukazuju na zarobljenost od strane politike institucije koja ne sme da bude zarobljena“, kaže on.

Ponavlja da je „zahtev vladavine prava rasformiranje BIA“.

„Šta će BIA u Jovanjici? Kako god da prihvatite Jovanjicu, da li kao tužilac, ili moji klijenti, ili kao odbrana, kako god, ali šta će BIA tu? Gde ste čuli da neku plantažu u svetu čuva obaveštajna služba? Zašto BIA prati Milenkovića i Mitića. Milenković je nekoliko puta razoružavao pripadnike BIA, Mitić je prilazio kolima gde sede i pitao – kolega, jel hoćete nešto da popijete. Mislim da građani, kada im pomenete BIA, misle da je to jedna služba u funkciji očuvanja političke strukture, vlasti, a ne neka neutralna služba na koju uvek mogu da se oslone“, kaže on.

Milenković je nedavno dobio nagradu „Vitez poziva“, koju je umesto njega primila njegova majka.

„Milenković i nekoliko njegovih izvora kojima veruje, procenili su da je komplikovano bezbednosno, da ne bi trebalo da ide lično na prijem nagrade, nisu procenjivali oni koji ga čuvaju i njihove starešine, nego on sa pouzdanim izvorima. Majka je otišla da primi nagradu. Nažalost, imate apsurdnu situaciju da nosilac borbe protiv droge, on i Mitić, imaju život kao da su pod nekom kaznom, ne mogu slobodno da se kreću, apsurd, jer se neko usudio u ovoj zemlji da proceni da njima nije mesto među živima. To je nešto što je apsolutno suprotno onome za šta se zalažu svi normalni ljudi. Zato treba podržati studente, oni upravo to traže, traže vladavinu prava, Srbiju koja će biti oslonjena na pravnim, moralnim principima da zakon bude iznad svih. Akademskoj mladosti je jasno, zato ih treba pustiti. Zvaće nas kad bude bilo potrebno da im pomognemo. Njima je jasno, nema slobodnog građanina dok pravo ne bude dominantno, dok se svi ne potčine pod pravo“, kaže Tomanović.