0
U spornim nacrtima izmena medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji omogućavaju Telekomu da zakonito ostane u vlasništvu medija koje poseduje.
Stručnjaci upozoravaju da to znači zvaničan povratak države u medije. Ona iz njih nikada nije zaista izašla, a veliku ulogu u tome igrao je državni operator, koji je tokom prošlih godina pominjan u brojnim skandalima i aferama.
Pogledajte još: Država se vraća u vlasništvo nad medijima, nova rešenja odlična vest za Telekom
Telekom je pretprošle godine otkupio prava za televizijski prenos fudbalske Premijer lige Engleske na kanalu Arena sport za 100 miliona evra po sezoni, u narednih šest godina.
Ovo je gotovo deset puta više nego što je ta prava ranije plaćao Sport klub, piše N1.
Ekonomisti su tada ocenili da je iznos od 600 miliona evra prevelik da bi bio isplativ, i da više deluje da je reč o političkom, a ne tržišnom rešenju.
Neto dobit Telekoma prepolovila se 2022. godine u odnosu na prethodnu, a dobit je „pojela“ upravo Premijer liga, odnosno gubici Arene sport, pisao je Danas.
Ekonomski novinar Miša Brkić je ocenio da bi Telekom platio i više samo da „istisne i uništi konkurenciju“.
„Radi se o jednoj monopolskoj poziciji i antikonkurentskom potezu“, kazao je on.
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je Telekom pobedio u otvorenoj, tržišnoj utakmici.
„Pa što se ljutite na konkurenciju? Što se ljutite što država neće da propadne? Što se ljutite što država hoće da vam bude konkurentna“, upitao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara N1.
U izveštaju Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Telekom je označen kao kompanija za koju postoji sumnja da zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu, kao i da vladajuća stranka koristi Telekom kako bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji.
Donošenju izveštaja u maju 2023. prehodilo je „lobiranje“ državnog operatora, piše N1.
Razultat lobiranja jeste da je Telekom izbrisan iz amandmana 195 i da nije nabrojan u nizu afera čije se rasvetljavanje traži, poput Jovanjice, Krušika ili Savamale.
Ne pominje se ni kao odgvovoran za širenje ruskog uticaja kroz emitovanje kanala Raša tudej, ali se iznenada pojavio na neočekivanom mestu.
Ovo je prvi put da se jedna državna kompanija pominje u bilo kom izveštaju Evropskog parlamenta, čak i u bilo kom dokumentu EU, kao sredstvo-mehanizam države za kontrolu medijskog prostora“, podseća Nemanja Todorović Štiplija.
On je ocenio da je Telekom „ušao u istoriju“ kao prva kompanija ikada koju je neka institucija Evropske unije tako označila.
U bici za korisnike glavni konkurent Telekoma Srbije je SBB, ali kampanja državnog operatora je bespoštedna.
Štandovi su prvo bili postavljani ispred poslovnica SBB, zatim je grad bio oblepljen plakatima na kojima se objašnjava kako se raskida ugovor sa tom kompanijom, a građani su non stop bili pozivani i telefonom.
U jednom trenutku, štandovi na kojima se građani pozivaju da raskinu ugovor sa SBB i pređu na MTS su postavljeni u prostorijama beogradskih opština, poput Novog Beograda i Zemuna. Na Zvezdari je jedan čitalac rekao da je čak podneo zahtev za pristup informacijama kako bi mu rekli na osnovu čega je dozvoljeno Telekomu Srbija da drži štand u šalter sali ove opštine.
Možda najveći „biser“ bilo je kada je ispred prostorija SNS uskladišten materijal Telekoma koji poziva na raskid ugovora sa SBB. Fotografije sa Novog Beograda redakciji N1 poslao je čitalac koji je želeo da ostane anoniman.
Kineski tehnološki gigant Huavej godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa državnom kompanijom Telekom, objavio je istraživački sajt KRIK na osnovu dokumenata iz projekta „Pandorini papiri“.
Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg Telekomovog direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa ovom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“, piše KRIK.
Kako navodi KRIK, Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije „Rofly Investments“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i, kako se navodi u tekstu, zaradio je najmanje 1,3 milliona evra zahvaljujući tim poslovima.
Pre Jecla, ugovore sa Huavejem imala je firma njegovog prijatelja, 84-godišnjeg advokata Milorada Ignjačevića koji je, preko svoje ofšor firme „Goldberg Brokerage“ sa Paname, sklopio ugovore sa Huavejem, a onda ih osam godina kasnije prepustio Jeclovoj kompaniji, piše KRIK.
Dokumenti o ovim poslovima pronađeni su u bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji je predvodio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), a KRIK je priču objavio u oktobru 2021.
Grad Beograd je u junu 2021. za oko pet i po miliona evra kupio tablet računare od Telekoma. Nije bilo objavljeno da li je bilo javne nabavke.
Tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić poručio je da su kupljeni kvalitetni tableti koji u maloprodaji koštaju 40 ili 50 evra više od cene koju je Grad platio.
“Nama je bilo mnogo lakše da to uradimo preko Telekoma koji ima dobre cene, radi sa mnogim proizvođačima i oni su dobili najbolje, tako da Grad to nije direktno ugovarao i bilo nam je lakše i brže”, kazao je on.
A na pitanje da li smatra da niko drugi nije mogao da da bolju ponudu, kazao je – Telekom je državni provajder i Beograd sa njim ima projekat Pametan grad.
Profesor ekonomije na FEFA fakultetu Goran Radisavljević smatra da je ovakav potez Grada nakon odbijanja ponuđenih besplatnih udžbenika paradoksalan i najverovatnije u funkciji pomaganja Telekomu.
Telekom je sklopio sporazum sa Telenorom za koji je javnost saznala u januaru 2021. godine. Državni operator je u saopštenju navelo da je to redovna ugovorna saradnja koja je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom.
Međutim, N1 je objavio interne dokumente Telekoma u kojima je otvoreno napisano da je pravi cilj saradnje sa Telenorom „slamanje“ i „potpuno urušavanje“ SBB-a.
„Ovo omogućava da se SBB potisne sa ovog tržišta, da Telekom Srbija bude stabilno broj jedan u maloprodaji fiksnog interneta, ali i da u veleprodaji ostvari značajan prihod u budućnosti. Što se tiče sadržaja, tj. naših TV kanala, kako se korišćenjem naše infrastrukture podrazumeva i korišćenje našeg sadržaja, omogućiće se potpuna dominacija našeg sadržaja u odnosu na United media kanale. Samim tim, ugovorom za pomenutu uslugu se stavlja tačka na poslovanje United media kao i SBB-a u Srbiji“, stoji u dokumentu.
Veliki deo stručne javnosti koja se bavi tržištem komunkacija i zaštitom konkurencije bio je jasan u oceni da je praksa saradnje zarad uništenja konkurenata sporna i zabrinjavajuća.
PROČITAJTE JOŠ
0
0
0
1
Ali direktor Telekoma Vladimir Lučić tvrdio je da je sve u skladu sa evropskom praksom.
„Takva vrsta ugovora koja je napravljena po najboljoj evropskoj praksi ne sadrži nikakav ekskluzivitet, Telenor može bez ikakvih problema da nastupa na tržištu i da prave programsku šemu kakvu oni žele u skladu sa njihovom strategijom“, tvrdi Lučić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić branio je Telekom jer su pomenute formulacije deo internog dokumenta te firme.
„Ja nemam pojma ni šta rade Telekom i Telenor, niti me zanima, ali niste rekli građanima Srbije da se radi o internom aktu, ne o spoljnom opšteobavezučujem aktu, već o internom aktu, unutrašnjem aktu preduzeća Telekom Srbija gde oni govore kako i na koji način da pobede svoju konkurenciju i ništa više“, rekao je on.
Na leto 2020. godine opozicija je objavila ugovor između Telekoma Srbije i Wireless medie, koja je u vlasništvu Igora Žeželja. Naveli su da je Žeželj novcem Telekoma platio kupovinu tabloida Kurir.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić je pokazala ugovor između Telekoma Srbije i Wireless medie, dodajući da on uključuje i drugu Žeželjevu ćerku firmu, Mondo INC.
„Ovo je ugovor koji je sklopila SNS uprava Telekoma sa Igorom Žeželjem i isfinansirala ga našim novcem – za 38 miliona evra“, kazala je tada Tepić.
Ona je rekla da „SNS uprava, našim novcem, plaća i kupuje medije u Srbiji“.
„Naša saradnja sa Telekomom Srbija… je strateškog tipa, baš kao što je to u jednom trenutku bila sa United Group. Saradnja traje od 2004. godine i dodatno se proširila na polju razvoja multimedijalnih sadržaja, bilo da su u obliku TV kanala, TV serija, TV emisija, sportskih prenosa uživo ili digitalnih formata“, rekao je Igor Žeželj.
Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država, zvanično je u novembru 2018. godine postao vlasnik drugog po veličini kablovskog operatora u Srbiji, Kopernikus Technology.
Mesec dana kasnije, javnost je saznala da je bivši vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović kupio televizije Prva i B92 (tada pod imenom O2).
Kopernikus je prodat Telekomu za 195 miliona evra, a dve televizije Milovanoviću, prema njegovim rečima, za 180 miliona evra.
Postavilo se pitanje da li je to isti novac i da li se država krije iza Milovanovića, čiji je brat tada bio poverenik SNS u Nišu, dok se zapravo vraća u vlasništvo medija, što zakonom nije dozvoljeno.
„Mislim da je prodaja Kopernikusa u stvari bila način da se državni novac prebaci na račun Kopernikusa da bi on mogao da kupi ‘bolji Kopernikus’, odnosno da bi mogao da kupi dve televizije. Čini mi se da je ovo jedan veći proces sređivanja industrije proizvodnje privida koja ovde jedina cveta”, upozorila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.
Milovanović je tada za Raskrikavanje rekao da Telekom nije imao nikakvog uticaja na odluku da kupi O2 i Prvu.
„Uveravam da neće biti promena uređivačke politike. Nikakvih promena, samo će na O2 biti mnogo više sporta”, rekao je on.