Sve o proceduri zamene stolarije koju subvencioniše država

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da se na konkurs za ovu vrstu podrške za sada javilo 88 lokalnih samouprava, a da je 74 od njih dostavilo i kompletnu dokumentaciju, piše Danas.Ona je napomenula i da će javni poziv za sve firme koje se bave ugradnjom stolarije, fasadom, proizvodnjom individualnih ložišta biti raspisan u narednih 10 do 15 dana."Država sa opštinom plaća 50 odsto troškova, a 50 odsto plaća domaćinstvo. Naše projekcije kažu da prve ugovore možemo imati krajem jula i početkom avgusta, a da do kraja godine vidimo određene rezultate poput zamenjenih prozora, izolacije", rekla je Mihajlović.

Ove godine će za to država izdvojiti 15 miliona evra, a s obzirom na to da se radi, kako je rekla, o nacionalnom cilju za narednu godinu država će u ove svrhe opredeliti minimum 100 miliona evra.U Srbiji se, prema procenama, troši do četiri puta više energije od proseka u EU, a zamena stolarije mogla bi da smanji potrošnju električne energije i do 40 odsto. To bi naravno smanjilo i račune građanima.Osim zamene vrata i prozora, ovaj projekat obuhvatiće i zamenu individualnih ložišta, ali i izolaciju kuća i celih zgrada, zamenu krova, sve što bi moglo da pomogne uštedi energije.Dok opštine ne raspišu pozive jasni uslovi se neće znati, ali ono što se zna jeste da će oni koji žele da dobiju ovu subvenciju morati da imaju neku vrstu predračuna sa firmom koja bi im to radila, gde će se znati troškovi i da to dostave opštini u kojoj žive.Nakon toga, neko iz te lokalne samouprave odlazi da vidi u kakvom je stanju kuća ili zgrada, a tek posle obilaska terena opštine će napraviti spisak onih koji će biti sufinansirani.Najavljujući ovaj projekat Zorana Mihajlović je rekla i da će kriterijumi biti jasni i da kompanije neće moći da povećavaju cene stolarije, te da će proći samo one koje su kvalitetne, dobre i imaju realne cene.A cene se razlikuju od firme do firme, ali i mnogih drugih kriterijuma, materijala, dimenzija, vrste zatvaranja u slučaju prozora ili vrata. Kada se radi o prozorima najjeftiniji su PVC, gde za običan prozor sa dvostrukim staklima u proseku treba nekih 130 evra, ili od 85 do 160 evra po kvadratnom metru.Cena prozora sa drvenim okvirom koji mogu biti od PVC prozora skuplji i do 40 odsto je nekih 100 do 180 evra. Najskuplji su kombinovani prozori drveno-aluminijumski, koji su često i duplo skuplji od običnih PVC prozora. U te cene treba uračunati i ugradnju, a montaža se naplaćuje između pet i 10 evra po kvadratu.Osim dobrih prozora i vrata koji štede energiju u kućama bitno je imati i dobru fasadu, a cene se kreću od 25 do 27 evra po kvadratnom metru. I ovde cena varira u odnosu na to da li ima izolacije i kakva je. Što je izolacija deblja raste i cena koje majstori naplaćuju za sređivanje fasade.Prema najavama iz Ministarstva postoji i mogućnost da cela zgrada može da zaključi ugovor i sa Upravom za energetsku efikasnost koja će biti formirana u junu i sa lokalnim samoupravama da se radi izolacija zgrade i da Uprava učestvuje u finansiranju toga.