Kada idete u srednju stručnu školu, mnogi znatiželjni ljudi vole da se zapitaju koliko je vaše opšte znanje. Svi možemo da se složimo – sociologija, psihologija, pravo – sve su ovo važni predmeti da biste, nakon završetka srednje škole bili mladi ljudi sposobni da razmišljate svojom glavom i razumete svet oko sebe. Međutim, šta ćemo sa onim časovima na kojima mladi slušaju kako su žene krive za nasilje koje trpe, kako jedan šamar nije nasilje i kako brak nema veze sa ljubavlju?
Nakon četiri godine provedene u srednjoj ekonomskoj školi, razne stvari su mi ostale u sećanju, a volela bih da ih što duže pamtim. Ipak, časovi sociologije nešto su što verovatno nikada neću moći da zaboravim, koliko god ja to želela.
„Sociologija je nauka koja izučava društvo, podrazumevajući s tim različite oblike društvenih odnosa, društvenih interakcija i njihov kulturološki aspekt. Područja kojima se sociologija bavi variraju od analiza običnih, svakodnevnih kontakata među anonimnim pojedincima na ulici pa do izučavanja socijalnih interakcija na globalnom nivou“, kaže Vikipedija.
Ipak, retke su bile prilike u kojima su časovi sociologije delovali kao definicija ove nauke. Češće smo, kako je moja profesorka to volela da kaže, „diskutovali“, i to o onim temama o kojima ne bi trebalo da ima prostora za diskusiju.
Na jednom od prvih časova obrađivali smo temu braka. Kao što svi pamtimo definiciju ćelije, tako i ja pamtim definiciju braka koju je profesorka tada izdiktirala: „Brak je sudaranje snaga dve osobe suprotnog pola u cilju postizanja – seksualnog zadovoljstva“.
Nije moguće da su ljudi u brakovima samo zbog seksa, zar ne? – videlo se pitanje u očima zbunjenih šesnaestogodišnjaka, koji nakon „sudaranja snaga“ nisu mogli da zamisle kakav će kraj ove „definicije“ uslediti.
Kako je to nama profesorka objasnila, seks nije isti u braku i pre njega – ali videćemo već kad se venčamo.
Ako ste primetili još jedan problem u njenoj „definiciji“, niste jedini. Zašto baš suprotnog pola?
Ukoliko ste, kao i ja, pomislili da će profesorka dati objašnjenje da u Srbiji ne postoji zakon o istopolnim zajednicama, te da je to jedini razlog zbog kojeg je istakla kog pola moraju biti supružnici – prevarili ste se, zajedno sa mnom, osobom koja često ne ume da drži jezik za zubima i pita sve o svemu što joj zazvuči nepravedno.
„Istopolne zajednice su bolest modernog doba, koja je stigla sa zapada“, dobila sam odgovor.
Stvari koje sam na samo jednom času čula bile su dovoljno jezive i bilo bi sasvim u redu da je profesorka odlučila da tu stane sa iznošenjem svojih komentara, koji nemaju veze sa činjenicama. Ipak nije stala.
U godinama koje su usledile, profesorka je pokušala da objasni razredu u kom sede 23 devojke, da nije baš uvek za silovanje kriv silovatelj. Moj jezik je ponovo proradio pre pameti, te sam želela da saznam ko je onda kriv. Onda jedna žena, koja tinejdžerima predaje sociologiju, kaže – žena.
Kada sam pokušala da profesorki objasnim da se silovanja dešavaju i u državama gde su žene potpuno pokrivene, ali i da to nije slučaj – niko nema pravo da vrši bilo kakav vid seksualnog nasilja nada mnom zbog moje garderobe, usledio je odgovor koji je izazvao spuštanje vilice kod 30 učenika.
„Onda se spremi da doživiš seksualno uznemiravanje.“
Prebacivanje krivice na žrtvu nije stalo tu.
Kada je Nataša Bekvalac prijavila svog tadašnjeg supruga za nasilje u porodici, profesorka je bila uverena da je Bekvalčeva sigurno nečim isprovocirala supruga. A znate kako, pa šta je za ženu „jedan šamar“?
Mogla bih ovako da nabrajam do beskraja. Profesorka sociologije koja svojim učenicima priča kako joj je životna želja da prisustvuje svinjokolju, kojoj je najbolja drugarica za vreme studija, prema njenim navodima, bila Maja Gojković i koja smatra da je Aleksandar Vučić najbolji predsednik kojeg je ova država ikada imala – nije baš profesor kakvog učenici očekuju.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da prosvetnom radniku, kada su nasilje nad ženama i seksualno uznemiravanje na svom vrhuncu, padne na pamet da svaku krivicu svali na žrtvu? Kako, posle ovakog časa, osoba koja doživljava bilo koji vid nasilja, skupi hrabrost da svoj slučaj prijavi?
A svi vi koji se pitate da li su učenici stručnih škola dovoljno opšteobrazovani, nastavite i dalje da se pitate, niste nimalo pogrešili.
BONUS VIDEO Vladimir Vuletić SOCIOLOG
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare