15
Naši studenti koji su juče u Parizu dočekali predsednika Aleksandra Vučića kažu za Nova.rs da je do okupljanja ispred rezidencije srpkog ambasadora došlo spontano i da smatraju da su uspeli u svojoj nameri - da pošalju jasnu i jednoglasnu poruku. Reakcija savetnice Suzane Vasiljević na vest o njihovom protestu nije ih, kažu, ni potresla ni iznenadila.
Olivera Miladinović (25), rodom iz Požarevca, u Srbiji je diplomirala biologiju, a master je završila na Sorboni. Tu je sada na doktorskim studijama na kojima se bavi izučavanjem hematopoetskih matičnih ćelija, a juče je bila među onima koji su inicirali okupljanje u znak podrške protestima u Srbiji. U noćnom razgovoru preko Whatsappa primećujem da je i dalje „radi“ adrenalin od svega što se desilo preko dana. Pitam je šta ih je motivisalo da izađu na ulicu.
„Obezvredili su sve što su mogli. Sa studentske strane, prvo naše diplome. Mi ćemo se sutra zvati doktorima nauka, a oni su dozvili da diplome izgube na značaju. Ne kažem da si vredan ako imaš diplomu, nikako, ali sav naš rad, trud, sav trud naših roditelja da nas dovedu ovde gde smo,samostalno bez ičije pomoći, obezvređuje se ako svaku diplomu može dobiti svako ko ima dovoljno sredstava i funkciju da do nje dođe. Naš glas se teško čuje, i ne samo nas studenata u inostranstvu već i naših divnih i pametnih kolega na univerzitetima u Srbiji koji vredno rade za to. Živimo u vremenu gde je postalo normalno prodati obraz za posao i ako to ne zeliš da uradiš, ne valjaš. Ponižavaju nas, i naše roditelje, na svakom mogućem koraku svojim rečima i delima“, priča u dahu Olivera.
Ona je među dvadesetak naših najboljih akademaca iz svih delova Srbije, ali i regiona, juče u Parizu držala transparent „Ti si kovid Srbije“, koji se odnosio na predsednika Vučića. Ostale poruke, neke na srpskom, neke na francuskom, poručivale su „Pendrek demokratija“, „Mama i tata, ovo je za vas“, „Ćale, ovo je za tebe“, „Ako ste mislili da je Srbija smo vaša, malo ste se zajebali, malo je i naša“.
Pročitaj i:
„Svi misle ‘oni su otišli, njima je lako’. Ja bih se vratila u Srbiju kad bih znala da mogu fer i pošteno da radim i da me zbog mog mišljenja, na koje imam pravo, niko neće osuđivati. A svedoci smo toga da ko misli svojom glavom postane meta režimskih medija. Pitam je da li su videli reakciju Suzane Vasiljević na njihov protest, kroz smeh mi odgovara da jesu i da su, „iskreno, od nje očekivali i više“, ali da još nije kasno da ih i ozbiljnije „počasti“.
„Mi nismo išli da pravimo nerede niti da sprečimo sastanak dva predsednika. Ne. Mi smo otišli da u jednoj civilizivanoj atmosferi, kakva dolikuje akademskim građanima pošaljemp jasnu poruku. I po rekacijama ljudi mislim da smo to i uspeli. A oni će svakako pisati svašta. Mi znamo ko smo i šta smo, naši roditelji i prijatelji znaju, i to ništa i niko ne može da promeni“, poručuje ona.
Kako se rezidencija srpskog ambasadora nalazi u samom srcu Pariza, u blizini Ajfelove kule, protest je privukao dosta pažnje.
„Ljudi koji su prolazili su zastajali da pogledaju o čemu se radi i niko ni jedan negativan komentar nije imao. U jednom trenutku je došla policija, što smo i očekivali, ali su bili jako fini. Popričali su sa nama, zašto smo tu, rekli da potpuno razumeju, ali da jednstavno moraju da nas zamole da se sklonimo na kraj ulice jer je u pitanju diplomatska poseta. Mi smo ih naravno poslušali i uz njihovu pratnju kroz prijatan razgovor otišli sa ulaza rezidencije“, priča ova studentkinja koja za sinoćnji sedeći protest ima samo reči oduševljenja. Ideja se svidela i njima, pa su i sami sedenjem želeli da pruže podršku onome što je najavljeno za okupljanje u Beogradu.
„Jako smo ponosni na sve tu! Pametno jako to sa sedenjem, mi smo negde malo mladi da govorimo o protestima devedestih jer smo bili klinci i vodili su nas roditelji za ruku tada. Negde je taj bunt ostao u nama. Što bi Balašević rekao, ‘ovo srce bubnja večnim tam-tam otpora’. Ali nakon one brutalnosti koju smo gledali dva dana, trebalo je pokazati ko se zapravo bori za pristojnu Srbiju. Tako što ćemo sesti i videti ko to tamo lomi i zbog koga mi ispaštamo. Nemamo ništa od toga da srušimo grad, onda nismo bolji od njih. Nasilje nije rešenje. Ovako smo, a kad kažem ‘mi’, volim da verujem da smo bar malo postali deo protesta u Srbiji i da se naša podrška osetila, pokazali da Srbija ima divne ljude, mlade i starije i da sve što želimo je da živimo u normalnoj državi, sa normalnim vrednostima“, zaključuje Olivera.
Još o protestima:
Na moje pitanje šta bi poručili onima koji će i danas na sedeljku ispred Skupštine, Olivera kaže:
„Samo da se ne odustaje. Teško je, i ne može preko noći. Ali ako ne mi, ko? I ako ne sad, kad? Poštujemo mere, nosimo maske, ali moramo da izađemo iz tog straha koji je napravio oblak nad Srbijom. Samo hrabro, jer ovo je bitka svih nas. Bez nasilja, dostojanstveni, da učinimo roditelje, a i sebe, ponosnim!“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
