Dubravka Stojanović i Latinka Perović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs/Amir Hamzagic/ATAImages

"Latinka Perović je napravila jedno od najvećih istoriografskih dela u istoriji naše nauke i oborila neke od ključnih mitova i pogrešnih ocena o srpskoj istoriji 19. i 20. veka", rekla je povodom njene smrti istoričarka Dubravka Stojanović.

Ona je podsetila da je Latinka Perović u istorijsku nauku ušla tek sa četrdesetak godina, „pošto je surovo oterana sa vlasti u Titovom obračunu sa srpskim liberalima“.

To „zakašnjenje“ joj nije smetalo da napravi jedno od najvećih istoriografskih dela u istoriji naše nauke i da obori neke od ključnih mitova i pogrešnih ocena o srpskoj istoriji 19. i 20. veka, navela je Stojanović.

„Iako je do kraja života  bila ‘vreća za udaranje’ i s desna i s leva, ostala je topla zaštitnica svima kojima je bila potrebna podrška ili pomoć. Ogromnim strpljenjem, citiranjem naših početničkih radova, detaljnim komentarima na tolikim magistraturama i doktoratima mladih kolega podigla je generacije novih kritičkih istoričara. I svima nama je bila prijatelj, član porodice i najsigurniji putokaz uvek kad nam je nešto izgledalo nemoguće“, zaključića je Dubravka Stojanović.

Latinka Perović, jugoslovenska istoričarka i političarka, preminula je danas u 89. godini u Beogradu.

Rođena je u Kragujevcu 1933. godine. Završila je studije istorije i doktorirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1975. godine.

Od 1968. do 1972. godine, bila je sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, kada je smenjena s Markom Nikezićem, tadašnjim predsednikom CK SKS, u takozvanoj čistki srpskih liberala.

Nikada se nakon toga više nije vratila u politiku. Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.

Bila je član Političkog saveta Liberalno-demokratske partije (LDP) i Građanskog demokratskog foruma.

Autor je nekoliko knjiga u oblasti istorije srpskog društva, među kojima su: „Od centralizma do federalizma“, „Zatvaranje kruga“, „Između anarhije i autokratije: Srpsko društvo na prelazima vekova (XIX-XXI)“, „Snaga lične odgovornosti“, „Dominantna i neželjena elita“…

BONUS VIDEO: Sahrana Velje Pavlovića na Novom groblju u Beogradu

.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare