2
“Nećemo se vratiti u Srbiju i to je naša konačna odluka”, u razgovoru za Nova.rs poručuju srpski lekari i medicinske sestre, koji rade u evropskim bolnicama. Loši uslovi rada, nepoštovanje zaposlenih, političke manipulacije, niske plate, samo su neki od razloga zbog kojih se zdravstveni radnici, koji su otišli iz Srbije, nikada ne bi vratili u svoju zemlju i ponovo postali deo našeg zdravstvenog sistema, uprkos rečima predsednika države AleksandraVučića, koji tvrdi da će “povratnici” zbrinjavati obolele u novoj zgradi Kliničkog centra u Beogradu.
Iako su nove bolnice uvek jedan od prioriteta, rešavanje dela novog objekta KC Srbije posle pola veka, samo je kap u moru problema sa kojim se suočava srpsko zdravstvo i daleko od toga da jedna nova zgrada može da ih reši.
Posle pompezne izjave predsednika o lekarima – povratnicima, pitali smo zdravstvene radnike koji su zaposleni u bolnicama u evropskim zemljama, da li bi se i pod kojim uslovima vratili u Srbiju?
A ovo su njihovi odgovori:
„Lekara u Srbiji ima i više nego dovoljno – na birou su i volontiraju godinama, u nadi da će dobiti posao. Ne bi bilo kolegijalno od nas iz inostranstva da se vraćamo. Razumem da Vučić pred, za njega veoma važne izbore, želi da predstavi sve u najlepšem svetlu i ruku na srce, naravno da je lepa svaka nova bolnica, samo ne znam koliko će to sve značiti pacijentima koji i dalje neće moći da priušte terapiju kada izađu iz tog spejs-šatla. Pomenuću samo par primera iz moje grane medicine: Srbija je verovatno jedina država u regionu u kojoj pacijenti moraju da doplaćuju pumpice za lečenje hroničnih bolesti pluća. Nije mene u inostranstvo oteralo to što nisam radio u spejs-šatlu, već što sam svaki dan morao da odgovaram na pitanja ‘doktore, ima li neka jeftinija pumpica?’ Šta reći tek za to da pacijenti koji imaju sleep apneu moraju da kupuju aparate koji koštaju više od hiljadu evra ukoliko žele da se leče? Previše puta sam izgovorio rečenicu ‘znate, mi smo potvrdili da imate tu bolest, ali za lečenje ćete morati da se snađete sami’. Ne ulepšava se fasada pre nego što postaviš temelje, a sve ovo što sad gledamo je jedna zaista lepa fasada, dok su temelji uništeni još za vreme Slobodana Miloševića. Želim srećan rad svojim kolegama u Srbiji i nadam se da će imati više snage i strpljenja od mene” poručio je u razgovoru za Nova.rs dr Srđan Lukić, internista i pulmolog, koji radi u Sloveniji.
Takođe, Vesna Zečević, koja kao medicinska sestra radi u Italiji, i dalje se seća „bede“ u kojoj su radili ona i njene kolege u Srbiji, zbog čega ne želi više da se vraća.
“Otišla sam iz Srbije ne toliko zbog para, koliko zbog bede u kojoj sam radila. Kada se setim da smo sa tri pocepana čaršava nameštali jedan krevet, muka mi pripadne. Neokrečene sobe i masna farba na zidovima je nešto što pripada prvoj polovini prošlog veka, gde smo i ostali zaglavljeni. Gvozdeni kreveti i dušeci od sunđera, a sreća pa se nađe neko da donira da se na zidove i podove stave pločice. Setim se uniformi sklepanih s’brda s’dola, ali i smrdljivih plastičnih klompi. Tako je bilo kada sam otišla.
Ne znam kako je danas i ne verujem da bi se iko ko je kao i ja radio u tim uslovima, vratio, čak ni za neku solidnu platu. Ja ne bih. Volela bih da mogu moju karijeru da zapamtim po onome kako sam ovde radila – da me sačeka ispeglana uniforma svakog dana, da mi na odeljenje donesu kolica sa uštirkanom posteljinom, da je krevet na dugme, da putem internet veze u sklopu same bolnice naručim lekove i isplaniram analize krvi… Nažalost pamtiću i sve pre toga. Volela bih da nove generacije zdravstvenih radnika u Srbiji imaju baš takve uslove rada i da svi koji dolaze da se leče imaju uslove za lečenje. Koliko smo daleko od toga, ponavljam, ne znam. Znam samo da je moguće, i ako takvi uslovi postoje, možda se neko i vrati… za mene je kasno” ispričala nam je Vesna.
Prednosti koje naši lekari imaju u Nemačkoj, u Srbiji su samo misaona imenica.
„Nikad se ne bih vratio da radim u Srbiji jer sam već mnogo godina ovde, u Nemačkoj i odgovaraju mi uslovi rada. Ovde su visoki klinički standardi sa rutinskim korišćenjem najmodernijih dijagnostičkih i terapeutskih procedura, profesionalni nivo komunikacije na svim nivoima i legalno dobra zarada. Nabrojane prednosti rada i profesionalne budućnosti su, nažalost, nedostižni u medicinskom sistemu Srbije“ kaže za Nova.rs Darko Mitrović, neurohirurg.
Zdravstvenim radnicima iz Srbije, nije dovoljno da samo vide sjaj dovršenih delova nove zgrade bolnice, pa da pohrle nazad u rodnu grudu, jer previše je čvorova u našem zdravstvu koje nema ko da razveže.
“Verujem da je zgrada odlično opremljena i da su uslovi odlični, ali ne, ne bih se vratila. Taj novi Klinički centar je u Beogradu, a Srbija nije samo Beograd. Radi se o svemu, ne samo o radnom mestu. Radi se o uslovima života, kupovnoj moći, visini plate, opštem osećaju sigurnosti gde dvoje ljudi komotno živi od jedne plate bez prebrojavanja da li prvo platiti račune i koliko će nam ostati za hranu. Moj muž je dobio vizu i ovde je sada sa mnom, i mi se ne vraćamo” rekla nam je Vesna Jerković, koja kao medicinska sestra radi u Kelnu.
Lekari kao izborni aduti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
