2
Otkriće rimskog vodovoda (akvadukta) u niškom naselju Panteleju u Nišu prošlog leta oduševilo je i zabrinulo stručnjake. Oduševilo jer se radi o vrednom arheološkom pronalasku koji datira još sa kraja trećeg ili početka četvrtog veka nove ere, a zabrinulo zbog nerešenog pitanja čuvanja pronalaska. Ispostavilo se, na žalost, da je bojazan arheologa i istoričara bila potpuno opravdana. Akvadukt je za vrlo kratko vreme oštećen o čemu svedoče i fotografije Vladimira Jovanovića, istoričara iz Niša.
Jovanović kaže da je jula prošle godine prvi put otišao do akvadukta i fotografisao ga, a ovih dana je to učinio drugi put i zaprepastio se onim što je video.
„Jula prošle godine kada sam prvi put otišao do akvadukta apelovao sam na nadležne da nađu način da se on sačuva. Ispoljio sam bojazan da ćemo i ovo uništiti i na žalost bio sam u pravu. Od jula nisam bio tamo, čak sam mislio da su ga zatrpali i time sačuvali od propadanja, ali prevario sam se. Ovo što sam zatekao me je zapanjilo. Sve se urušilo, popucalo, đubre je svuda okolo. Nebriga i nemar u našem maniru su još jednom došli do izražaja“, istakao je Jovanović.
On je kazao da je prošle godine upozoravao šta može da se dogodi ukoliko akvadukt u svoje ruke uzme ne samo „zub vremena“ već i ljudi.
„Taj vodovod je 1.700 godina bio ispod zemlje i zemlja ga je zaštitila. Sada kada je otkriven opeke su uništene, neki delovi su se nakrivili i pašće, a cevi koje su bile ‘žive’ do današnjih dana biće uništene i nestaće samo zbog nemara ljudi koji ovim treba da se bave“, naglasio je Jovanović.
Naš sagovornik je istakao da se antički grad Naissus, kao neosvojivo vojno uporište, kasnije ekonomski i kulturni centar, snabdevao vodom sa više lokaliteta i akvadukta, što govori o veličini i značaju grada.
„Čvrsti temelji na kojima je podizan, prometna raskrsnica, razvijeno zanatstvo, trgovina i prirodna bogastva u okolini, u određenim periodima omogućili su mu da dosegne visine i sjaj mnogih velikih gradova u Rimskom carstvu. Brojni arheološki nalazi govore nam da je njegov značaj često prevazilazio okvir jednog provincijskog grada i da je imao većinu objekata koji su krasili ugledne antičke gradove – hramove, kupatila, akvadukte i palate od skupocenog materijala koje su gradile ruke najboljih majstora tog vremena“, objašnjava Jovanović.
Ipak, dodao je, moramo da budemo realni i da zaključimo da su velelepni hramovi, grandiozni amfiteatri i pozorišta građeni negde na drugom mestu Rimske imperije. Ovde u Nišu arhitektonski ostaci koji su preživeli vekove govore nam da je na ovom prostoru ostalo ono suštinsko što je rimsko nasleđe nama dalo, a to su jednostavnost, prilagodljivost i upotrebljivost.
Pročitajte još:
„To je nasleđe koje svedoči o jednom carstvu i o jednom dobu u razvoju civilizacije. Ostalo je nama koji danas živimo na ovim prostorima da ga poštujemo, negujemo i zaštitimo od uništavanja kako god umemo i možemo. Da li ćemo to prvestveno hteti, umeti, znati zavisi od nas samih“, istakao je Jovanović.
On je apelovao da se akvadukt zaštiti, konzervira, predstavi široj javnosti i ostavi u nasleđe našim pokoljenjima.
Govoreći o novootrkivenim arheološkim nalazištima na području grada, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je u jutarnjem programu Televizije „Zona plus“ kazala da su neka nalazišta prekrivena materijalom na kome insistira Zavod za zaštitu spomenika kulture.
„Čekamo proleće, ali ne samo proleće, čekamo pre svega instrukcije republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kao krovne institucije. Čekamo njihove dozvole i zahteve da vidimo šta ćemo dalje“, rekla je Sotirovski.
Ona je kazala da se zalaže za to da nalazišta budu dostupna javnosti.
U niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture rekli su samo kratko da „nemaju informacije za medije“ o oštećenju vijadukta.
BONUS VIDEO: Most oštećen 2020. godine, preko reke moguće samo u Čačku ili Kraljevu
