1
Sve je više iskustava koja potvrđuju da je vakcinacija jedino rešenje za borbu sa pandemijom. Jedna od priča koje opominju je i ispovest profesora hemije Dragana Petrovića iz Niša, čiji su otac Zoran (78) i majka Moravka (73) Petrović preminuli od korone u roku od svega šest dana. Dragan veruje da bi njegovi roditelji danas bili živi, samo da su se vakcinisali.
„Još mi odzvanjaju očeve reči dan pre njegove smrti. Plakao je i govorio telefonom kroz veliku masku za neinvazivnu ventilaciju: „Zašto? Čime sam ja ovo zaslužio?“ I majka je bila svesna. Zadnje što je rekla kada je zvala brata bilo je: „Sine čuvajte se, ovo je strašno, ovo je pakao“. Uvidela je u tom trenutku njihovu grešku, ali je bilo kasno jer su podlegli toj antivakserskoj kampanji. Siguran sam 90% da bi preživeli da su primili vakcinu…“, prenosi Blic Draganove reči.
Dvoje jako dobrih i poštenih ljudi, koje je poznavao veliki broj Nišlija jer su ceo radni vek proveli u prosveti kao nastavnici, platili su, po Draganovim rečima, najskuplju cenu verovanja pogrešnim ljudima i teorijama zavere, zbog kojih nisu smeli da se vakcinišu, piše Blic.
„Prvo se razboleo otac, pa majka. Od njegovog laganog kašlja do smrti prošlo je 20 dana. Za nepunih mesec dana preminuli su oboje. Bili su toliko naplašeni i od korone i od vakcine. Majka je isuviše verovala ljudima, a, nažalost, internet je postao mesto gde može da napiše svako šta hoće. Podlegli su kampanjama nestručnih, platili su najskuplju cenu jer nisu verovali najbližima, već pogrešnim ljudima“, počinje Dragan tužnu priču.
Kada se razboleo njegov otac, roditelji su odmah našli opravdanje i ne sumnjajući da je u pitanju korona.
„Počeo je da kašljuca, ali su našli opravdanje u „prehladi“. Govorili su: „Tata je prehlađen, nemojte da svraćate do nas. Išao je do pijace, nije stavio kapu, duvao je vetar…” Majci je neka doktorka u penziji s kojom se konsultovala doslovce rekla: „Pa ako je došla korona nije se izgubila prehlada“. Krili su od nas da otac ima laganu temperaturu. Dan za danom gubili su vreme umesto da su odmah otišli u kovid ambulantu. Nisu nas puštali blizu, znali su da nešto nije u redu. Možda su u podsvesti i mislili da je to korona, ali nisu hteli da to sebi priznaju“, objašnjava Dragan.
Najuži članovi porodice nisu uspeli da izvrše uticaj na njih da odu u kovid ambulatnu. A dragoceno vreme je prolazilo dok se podmukla bolest razvijala.
„Verovali su nekim ljudima van našeg porodičnog kruga koji su lekari u penziji ili antivakserskog stava, od kojih su neki, saznali smo kasnije, primili vakcinu. Ne mogu ni njih da krivim, neko može da ti kaže: „Skoči u Nišavu“. Ti ne moraš da skočiš. Ali taj strah koji je usađen stalnim ponavljanjima „strašnih posledica“ vakcine, iako potpuno neutemeljenih, bio je preveliki. Tek kada je temperatura počela da prelazi 38 stepeni, ubedili smo ih da odu u kovid ambulantu. Ali, već su izgubili tri, četiri dana, što je za njihove godine previše. Tamo su im ustanovili koronu, ali su ih vratili u samoizolaciju uz adekvatnu terapiju i suplemente. U toku noći, majci je naglo otišla temperatura u 38,5 a ocu 39. I to nismo znali dok nas ona nije pozvala 12. marta, rano ujutru, plačući jer ne može da podigne oca koji se srušio u hodniku, u totalnom bunilu. Saturacija mu je bila sigurno ispod 60. Oca su u skafanderima prevezli u KC Niš i zadržali, a majku vratili kući kao neki srednje lakši slučaj“, priča Dragan.
„Ako umre jedan od njih, umreće i drugi…“
Zoran i Moravka su proveli 50 godina u jednom savršeno skladnom braku, i znali su njihovi najbliži da ako umre jedan od njih, umreće i drugi.
„Tih par dana sama u stanu majka je patila, prestala je da jede. Sada joj je postalo jasno šta se dešava. Saturacija joj je pala na 70, opet hitna pomoć, skafanderi, Klinički centar… Smestili su je na odeljenje. Ocu se iste večeri pogoršala i saturacija, pa su ga smestili na intenzivnu negu. Dan pre nego što je umro, zadnji njegov poziv je bio plačući kroz veliku masku za kiseonik: „Zašto? Čime sam ja ovo zaslužio?“ Moji roditelji su bili jedni pošteni ljudi koji su celi život pomagali ljudima. Radili su u prosveti po 40 godina, kada su se nekada davno delili državni stanovi, oni su se pomerili sa prvog mesta rang-liste kako bi bračni par kolega dobio stan. Procenili su da je njima potrebniji. Nakon toga se ukunula podela i više je nije bilo. Posle su štedeli novac da kupe svoju kuću, taj novac su dali drugom bračnom paru prijatelja koji su kupili plac i ozidali kuću, a moji su se tek posle 1977. godine ispozajmljivali i kupili svoju kuću. Ceo život su se prostirali da pomognu drugima. I onda su otišli ovako nepravdeno. Nisu zaslužili ovakav kraj. Očeve reči mi još odzvanjaju, plakao je nemoćan. Verovatno je video da su pogrešili i za vakcinu i za sve, ali je bilo kasno…“, tužan je Dragan.
Otac mu je umro 25. marta, a posle pet dana i majka.
„Imala je jaku intuiciju, veče pre kada je otac stavljen na respirator, ona je nekako znala, kada je čula da je umro, počela je da puca po šavovima i fizički i psihički. Prebačena je u neuro-šok, saturacija je bila ispod 60, obostrana upala pluća, pad imuniteta… Ja sam znao ako ode jedno od njih dvoje, ide i drugo. Korona je našla sve slabe tačke u organizmu – kod oca je to bilo difuzno krvarenje iz svih organa, kod majke je bila obostrana upala pluća. Ona je bila svesna, zadnje što je rekla kada je zvala brata, rekla je: „Sine čuvajte se, ovo je strašno, ovo je pakao!“. Videla je u tom trenutku svoju grešku, ali je bilo kasno jer su podlegli toj antivakserskoj kampanji. Ako su oni platili glavom svoju grešku i to što su lakoverni, verovali nekim nepoznatim ljudima. I stariji su preboleli koronu samo na vreme ako se deluje, da se ne prepisuje prehladi i da se ljudi sami leče. Postoje protokoli, postoje stučni ljudi u KC Niš i naravno vakcinacija. Siguran sam 90 % da bi preživeli, sa posledicama trajnim sigurno, ali bi preživeli da su primili vakcinu“, uveren je Dragan.
On se javno i putem društvenih mreža zahvalio svim lekarima i medicinskom osoblju koji su učestvovali u zbrinjavanju i lečenju njegovih roditelja.
Strah od vakcine
Moravka je bila nastavnik ruskog jezika, a Zoran nastavnik fizike i tehničkog. U OŠ „Čegar“ su proveli najveći deo radnog veka.
„Za intelektualce u penziji su čudno odreagovali, ne verujući jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina – vakcini, a verujući glasinama da nije dovoljno ispitana. Uloga vakcina je da te spasi, nas su kao male vodili na sve moguće vakcine. E, sada kada je trebalo oni da prime vakcinu, nastao je problem. Bio je tu i realan strah i od godina i od pridruženih komorbiditeta, ali nisu oni bili preterani. Redovno su koristili terapiju. Merili su pritisak tri puta dnevno, šećer jednom dnevno. Otac je imao malo povišen šećer, ali su bili kontrolisanog zdravstvenog stanja. Veći problem je bio taj strah i taj antivakserski stav sa društvenih mreža i pojedinih medija. Zameram ljudima koji su položili Hipokratovu zakletvu a ovamo su pričali kako korona ne postoji, kako je to neko „prskanje iz vazduha“. Trebalo je da kažu, idite u kovid ambulatnu proverite, da ih ohrabre“, kaže Dragan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
