Saveti: Kako preživeti tropske vrućine

U Srbiji je danas i sutra na snazi crveni meteoalarm za pojedine delove Srbije, dok je u ostatku zemlje na snazi narandžasti meteoalarm. To znači da je vreme veoma opasno zbog tropskih vrućina. Uglavnom tokom ovakvih vrućina pomoć lekara najviše traže hronični bolesnici, ali i oni koji se leče od hipertenzije.Zbog tropskih temperatura i UV zračenja hroničnim bolesnicima, ali i deci savetuje se da od 11 do 17 časova ne izlaze napolje bez preke potrebe, a ako idu napolje da bi se rashladili na nekom kupalištu da onda paze da se ne izlažu direktno suncu.Pored unošenja dovoljno tečnosti, savetuje se izbegavanje teške hrane, kao i alkohola, ali i laganija garderoba i nošenje šešira i naočara.Vrućine na nas utiču i da gubimo apetit, a ishranu nikako ne sme zanemarivati već je samo prilagoditi ovim visokim temperaturama. Naime, lekari savetuju da ona bude lagana, odnosno da se više unosi sveže sezonsko povrće i voće. Termički obrađena hrana utiče na to da se gube vitamini i minerali.Isto tako, prejaka, masna i začinjena hrana može da dovede do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti.Lekari savetuju da se nikako ne preskače doručak jer to može da utiče i na šećer u krvi ako ga preskočimo, a kao predlog za doručak tokom tropskih dana doktori ističu žitarice, hladan sendvič ili sveže povrće, ali i jaja.Kada se radi o unosu tečnosti, lekari savetuju dovoljno unošenje vode, odnosno par čaša dnevno kako bi se izbegla dehidratacija, ali i mogući kolaps. Inače, nedovoljan unos vode izaziva glavobolju, nizak krvni pritisak i nesvesticu.Međutim, lekari isto tako savetuju da se stalno ne nalivamo vodom, nego da je samo unosimo u dovoljnoj količini u zavisnosti od metabolizma, težine, fizičke aktivnosti.

Kako vreme utiče na hronične bolesnike i srce?

Veliki broj ljudi tokom tropskih vrućina oseća određene tegobe pri promeni vremenskih prilika. Među najugroženije su stariji, hronični bolesnici, ali često se udaru mogu naći i mlade osobe.Naime, ove osobe tokom tropskog talasa osećaju simptome kao što je osećaj zamora i nedostatka vazduha, ali i lupanje srca i obilno znojenje. Osetljive osobe mogu da se osećaju slabo, ili da imaju nesanicu i  vrtoglavicu. Kod horničnih bolesnika vrućine mogu da dovedu do mgirene, astmatičnih napada, depresije, razdržljivosti, ali i do infrakta srca i moždanog udara. Dok astmatičari imaju problem vlažnosti vazduha, na srčane bolesnike utiče veoma toplo vreme.Zato se hroničnim bolesnicima savetuje da redovno uzimaju propisanu terapiju, pravilno hrane, izbegavaju najtopliji deo dana i unose dovoljno tečnosti jer to može pomoći našem srcu. Lekari savetuju da srčani bolesnici ne uzimaju previše rashlađenu vodu i ne odjednom u velikim količinama.Naime, tokom ovakvih vremenskih prilika ljudsko telo teži da održava svoju unutrašnju temperaturu i to vodi širenju krvnih sudova i time se snižava krvni pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge natiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela. Ukoliko krvni pritisak padne prenisko povećava se rizik od srčanog udara.Vrućine isto tako mogu da vode i toplotnom udaru kada je neophodno odmah zvati hitnu medicinsku službu.Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog, često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama radi ekstremno visoke spoljne temperature odnosno vremenske pojave toplotnog talasa.

Bonus video - Voz budućnosti 

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortihajperlupam-novas-rs&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="1987965"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram