Rio Tinto demantuje informacije iznete u intervjuu Milana Ćulibrka

U nastavku donosimo odgovor kompanije „Rio Tinto“. 

Ćulibrk je u intervjuu izjavio da se „servira priča da Srbija gubi ogroman novac zato što je taj projekat stopiran, a zapravo se sve svodi na rudnu rentu od 3 odsto, što je reda veličina od 20
do 30 miliona evra godišnje“.

Rudna renta u Srbiji za metaličke sirovine, u koje spada i litijum iznosi 5 odsto, ne 3 odsto kako to pogrešno navodi Ćulibrk. Ako bi projekat "Jadar" bio realizovan, bio bi podložan jednoj od najviših rudnih renti na svetu za vertikalno integrisan tip projekta kakav je Projekat „Jadar“: 5% od prihoda kompanije, odnosno oko 8% na vrednost koncentrata, što je skoro dvostruko više u poređenju sa Australijiom, koja je relevantna kao najveći svetski proizvođač litijuma iz čvrste stene.

Rudna renta nije zamišljena kao kompenzacija za eksploatisanu sirovinu, vec dodatni prihod lokalnoj zajednici na prvom mestu, i samo je jedan od brojnih osnova prihoda koje bi država i lokalna zajednica ostvarivale od ovog i bilo kog drugog rudarsko-industrijskog projekta.

Kada se o Projektu „Jadar“ govori iz ugla ekonomije, treba imati u vidu brojne benefite. Planirana investicija iznosila bi 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine), što bi
ujedno bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. Procenjuje se da će država prihodovati preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko 1%
prihoda državnog budžeta Srbije. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih građana. U fazi izgradnje projekta „Jadar“ bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od 3% trenutnog
BDP-a Srbije. Projekat ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20,000 radnih mesta u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.

Ćulibrk tendenciozno interpretira činjenicu da je litijum u Srbiji pronađen u jedinstvenoj rudi „Jadarit“ navodeći da „ne postoji tehnologija koja garantuje bezbednu preradu litijuma u obliku
kakav postoji u Srbiji“. Iako je „Jadarit“ po svom sastavu jedinstvena ruda koja postoji samo u Srbiji, tehnologije koje bi se koristile za njegovu preradu su proverene, a neke su u upotrebi i
više od 50 godina, kao što je slučaj sa skruber filterima, čija je osnovna funkcija da sakupljaju otpadne gasove kako se ne bi oslobađali u atmosferu. Objavljeni Nacrti Studija o proceni uticaja uticaja na životnu sredinu pokazuju da se Projekat „Jadar“ može odgovorno i bezbedno realizovati u skladu sa zakonima Republike Srbije i najvišim standardima EU u pogledu zaštite životne sredine. Litijum iz čvrste stene eksploatiše se na bezbedan način u zemljama sa najvišim ekološkim standardima kao što su Australija i Kanada.

***

BONUS VIDEO: