Školski raspust koji još traje za decu iz centralne Srbije neće biti produžen jer epidemiološka situacija to ne zahteva, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Ipak, zbog učestalih infekcija ministarstvo će pratiti situaciju, a pored sezonskih virusa u Beogradu je prijavljena epidemija velikog kašlja. Uobičajene sezonske bolesti ili posledica sve ređe vakcinacije?
Zacenjivanje, jaki napadi kašlja, naprezanje dok na vratu ne iskoče žile a lice pocrveni, hladan znoj, povraćanje i mučnina, to su simptomi velikog kašlja.
„Nažalost, imamo situaciju da se veliki kašalj vratio u naše ambulante. Posebno je bilo intenzivno u novembru, u decembru najintenzivnije, čini mi se. Bile su nam pune čekaonice. Zaista smo imali dosta dokazanih slučajeva velikog kašlja. Kako raspust traje sada je to nešto ređi slučaj“, rekla je pedijatar Marija Kostić.
Pokazalo se da veliki ili magareći kašalj najviše pogađa decu, ali je najopasniji za bebe zbog slabog imuniteta i nedovoljno razvijenih disajnih organa.
„Pošto je to bakterijska infekcija leči se antibiotskom terapijom u nekih pet do sedam dana, u zavisnosti od kliničke slike. Nema razloga za paniku, ali ima razloga za oprez. Da roditelji ne izbegavaju vakcinaciju, da se deca vakcinišu pravovremeno“, poručila je doktorka Kostić.
PROČITAJTE JOŠ:
Pravovremeno znači da dete od drugog meseca primi tri doze vakcine do kraja prve godine. A pošto imunitet nije dugotrajan, da nastavi sa revakcinacijom kako je propisano.
„Obuhvat vakcinacijom zakonskom, na način na koji je propisana tokom prve godine života, sa navršenih godinu dana i pred polazak u školu, nažalost, poslednjih godina je daleko od idealnog i u tome, između ostalog, treba tražiti jedan od glavnih razloga zašto je pertusis prisutan sada u značajno većim brojevima“, objasnio je epidemiolog Predrag Đurić.
A epidemiološki brojevi izgledaju ovako.
U Srbiji je broj obolelih početkom januara prešao hiljadu, a zbog više od od 600 zaraženih u Beogradu je prijavljena epidemija.
Realnija procena broja zaraženih je dva ili tri puta veća od toga, smatraju neki epidemiolozi.
Ne zaboravite da u zimsko vreme vrebaju i druge bolesti.
„Aktuelne su i bakterijske i virusne infekcije. Virusne svakako prednjače pa su tu aktuelni i respiratorni sincicijalni virusi i kovid i virus gripa. Imamo mešavniu svih virusa, a tu je i streptokok kao najzastupljenija bakterija“, rekla je doktorka Kostić.
A ne treba gubiti veru ni u vakcinaciju, zaštitne maske, dobre životne i higijenske navike.
„Vakcinacija je definitivno najosnovnija mera prevencije za ove brojne respiratorne zarazne bolesti. Mere na nivou zajednice su obavezno nošenje maske u zatvorenim prostorima. Ako se pojave kašalj, kijanje, grebanje u grlu, naročito povišena temperatura, takve osobe treba da ostanu u domaćinstvu“, poručio je epidemiolog.
„To je to. Mere prevencije i ono što je najbitnije, svoj imunski sistem da izdignemo na neki nivo da može da nas odbrani, što podrazumeva dovoljno sna, adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost“, dodaje pedijatar.
Sprečiti infekciju, ne zaraziti druge i na vreme se javiti lekaru.
BONUS VIDEO: Respiratorne infekcije napunile čekaonice
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar