1
U prethodna gotovo četiri meseca, Vlada Srbije i Univerzitet u Beogradu, odnosno fakulteti u blokadi, imali su različite poglede na brojna pitanja, pre svega odnos prema studentima i njihovim zahtevima. Prvi čovek Univerziteta u Beogradu, rektor Vladan Đokić govorio je za RTS o tome kako su se Univerzitet i država našli na suprotnim stranama i zbog čega je to tako.
Piše: Marija Bezarević
U poslednjem u nizu dopisa koji su dobili rektori i dekani fakulteta, zahteva se od Univerziteta da pokrenu disciplinske postupke protiv studenata koji sprečavaju odvijanje nastavnog procesa, odnosno protiv zaposlenih koji su obustavili rad suprotno zakonu i postavlja se pitanje jesu li zatražili intervenciju policije na fakultetima koji su blokirani. Nakon toga Vlada je donela i Uredbu kojom su praktično smanjene plate profesorima fakulteta u blokadi i to tako što je drastično smanjen odnos nastavnog i naučno-istraživačkog rada (35 časova nastavnog, 5 naučnog).
Rektor Vladan Đokić rekao je na RTS-u u emisiji Oko da država i Univerzitet nisu u dobrom odnosu i to ne zbog Univerziteta, nego zbog države, koja je na neki način vrši pritiske u mnogim sferama poslovanja.
„U mnogim segmentima našeg delovanja imamo određene probleme. Oni su sada eskalirali posle studentskih blokada i posle naše podrške studentima, koju smo nedvosmisleno kao Univerzitet u Beogradu dali. Sada smo na neki način mi i država postavljeni kao suprotstavljene strane. Ustvari, to ne bi trebalo da bude tako. Univerzitet je okosnica društva, zapravo institucija koja je jedna od retkih u koju građani Srbije imaju poverenje“, istakao je Đokić u emisiji OKO na radio-televiziji Srbije.
Pročitajte još
Dekan Univerziteta u Beogradu rekao je da su dopisi krenuli da stižu prvi radni dan nakon protesta 15. marta u Beogradu.
„Kulminacija svega toga jeste to da su doneli načelnu odluku da neće biti isplate drugog dela februarske plate za visoko obrazovanje i to je dovelo do jedne vrste negodovanja akademske zajednice. Mi smo kao Univerzitet odgovorili Ministarstvu i upozorili ih da to nije zakonito.“
Đokić se osvrnuo i na stav Rektorskog kolegijuma sa početka februara, da ne može biti dijaloga sa vlašću jer su „prekoračene moralne i zakonske norme u atmosferi nepoverenja“:
„Na skupštinskom odboru sam se javio za reč da kažem šta je zapravo suština čitave situacije, a to je da treba ispuniti studentske zahteve, o čemu se uopšte nije govorilo na tom skupštinskom odboru.“
Kako navodi, tada je rekao da je Univerzitet spreman da da svoje mišljenje i da na neki način posreduje i „ukaže na to koje su institucije kojima treba da se obrati i šta od njih treba da traži“.
Međutim, kako kaže, niko o tome nije hteo da razgovara. Dodaje da je nakon njegovog izlaganja, predsednica Skupštine Ana Brnabić koja je tada rukovodila radom skupštinskog odbora, pročitala saopštenje koje nije bilo u vezi sa diskusijom, čime je ona i završena bez uzimanja u obzir rektorovog predloga.
Naknadno je stigao poziv od predsednika ali i od premijera i ministarke prosvete.
„Poziv od predsednika je stigao sa namerom da se Rektorski kolegijum Univerziteta sa njim sastane kako bi se razmotrili studentski zahtevi, odnosno kako bi se krenula realizacija studentskih zahteva.“
Dodaje da studentski zahtevi nisu upućeni predsedniku, niti su studenti njega ili bilo koga ovlastili da o tome razgovara u njihovo ime.
„Moramo da se držimo svojih ovlašćenja ako pretstavljamo neke institucije i da znamo šta i u čije ime možemo da govorimo.“
Đokić je rekao i da bi prihvatio ako bi mu studenti uputili takav poziv: „ako bih dobio ovlašćenje od studenata da u njihovo ime pregovaram o bilo čemu, to bih radio“.
On je pričao i o tome kako se Univerzitet našao u fokusu tabloidnih medija:
„To je još jedan dokaz neuređenosti našeg medijskog prostora, da svako može na način na koji misli da taj medijski prostor koristi. To je jedan pogrešan način koji se bazira na lažima i neistinama, na tome da se ugled i čast pojedinih osoba na neki način uruši. Ja nisam jedina osoba sa Univerziteta u Beogradu prema kojima se to radi, postoje i drugi profesori, postoje i studenti. To je nešto na šta trebamo u budućnosti da obratimo pažnju kako bi se taj medijski prostor racionalizovao.“
Zaključio je da je Univerzitet specifična organizacija i da nije preduzeće, firma ili partijska organizacija na čijem čelu se nalazi šef koji donosi odluke: „Univerzitet je skupina akademskih građana gde onaj ko se nalazi na čelu treba da zastupa stavove svih članica tog Univerziteta“. Objasnio je da je to ono čime se bavi rektor i da će to i u buduće raditi, te da neće dozvoliti da se Univerzitet uruši.
„Univerzitet ima tradiciju dužu od dve stotine godina i predstavlja temelj našeg društva i sada ima veliku podršku, ne samo akademske zajednice, već i čitavog okruženja i naših građana.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
