“Radimo u urušenom zdravstvenom sistemu gde je forma bitnija od pacijenta“: Užički zdravstveni radnici imali jasnu poruku

„Prošlo je pet meseci od tragedije u Novom Sadu, četiri meseca naši studenti traže pravdu, blokiraju fakultete, hodaju, mole, traže, tri meseca prosvetni radnici skreću pažnju na nepravdu, na uništavanje prosvete i budućnosti naše dece. Mi ih dva meseca svakodnevno podržavamo u našoj bolnici, šetamo sa studentima, prosvetnim radnicima, šaljemo dopise, niko nas ne čuje. Vreme je da se naš glas ponovo čuje, ne smemo da stanemo, da odustanemo, zato smo ovde, istrajaćemo do kraja“, poručili su zdravstveno radnici.

Doktorka Jelena Gojković zahvalila se studentima koji su i zdravstvene radnike probudili da podignu svoj glas i poručila da je zdravlje potpuno fizičko, mentalno i socijalno blagostanje a ne samo odsustvo bolesti. To, kako kaže, zvuči nestvarno u zemlji u kojoj nisu bezbedni, gde je izgubljeno poverenje u institucije a socijalnim blagostanjem se mogu pohvaliti samo privilegovani za koje ne važe ista prava „Radimo u urušenom zdravstvenom sistemu, umorni i iscrpljeni sa ovo malo dostojanstva i entuzijazma što nam je ostalo. Svega nedostaje, kadra, materijala, razumevanja, uslovi rada su loši a forma je bitnija od pacijenta. Zajedno sa prosvetom smo karike pred pucanjem a nosimo odgovornost za mentalno i fizičko zdravlje našeg naroda. Urušena prosveta i zdravstvo vode ka uništenju jednog naroda. Ćutali smo trinaest godina, vreme je da se pogledamo u oči i progovorimo. Svesni smo šta je uzrok svih bolesti u
Srbiji, došlo je vreme da je lečimo. Kako je rekao Nelson Mandela, novac neće stvoriti uspeh, sloboda hoće“, kazala je dr Gojković i ponovila da studentski zahtevi nisu ispunjeni.

Ispred Apotekarske ustanove govorila je farmaceutkinja Bojana Kutleša koja je pozdravila, kako je rekla, ponižene i uvređene ali i probuđene i udružene građane.

„Ovde smo jer nam je dosta nepravde, nasilja i straha, dosta nem je sistema koji nas primorava da radimo u uslovima nedostojnim čoveka, sa nedovoljno resursa, sa nepoštovanjem našeg znanja i rada. Dosta nam je politike koja nas gura u beznađe i tera ove mlade ljude, koji su nam vratili neku nadu i osmehe, da idu daleko odavde u potrazi za dostojanstvenim životom. Duže od decenije svedočimo bespoštednom ruiniranju, rasprodaji i veštačkom uništavanju apoteka u javnoj svojini a zarad koristi neki bogatijih privatnih kompanija. Niko nije pošteđen i sve je precizno i planski urađeno“.

Zdravstvenim radnicima su se obratili i studenti Pedagoškog fakulteta i poručili da su uz njih.

„Vi ste ti koji su prvi pritrčali kada je trebalo spasti nečije živote, vi ste oni koji su videli bol, patnju i suze, više nego iko a opet ste ostali ljudi. Sada kada tražite osnovno, dostojanstvo, poštovanje, pravdu, dobijate ćutanje, pretnje, ucene. Oduzimaju vam pravo glasa jer znaju da bi vaša reč odjeknula dalje od bilo kog političkog govora. Zar nismo svi već dovoljno ćutali, da budete senke u sopstvenim životima, da budete bezlične mašine koje ne pitaju, ne misle i ne saosećaju. Ali kako da ugasre srce onome čiji je poziv da spašava živote, da ućutkaju ruke koje su hiljade puta sprečile tragediju? Neće moći! Pumpaj!“, poručila je studentkinja.

Kiša nije sprečila okupljene Užičane da posle skupa krenu u šetnju i sa Trga partizana upute polučasovnu buku od koje se orilo Užice.

BONUS VIDEO:  Užice: Zdravstveni radnici uz studente i prosvetne radnike