Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Na izjave dr Darije Kisić Tepavčević i Zlatibora Lončara, koji su juče i danas komentarisali otvoreno pismo više stotina lekara koji zahtevaju smenu Kriznog štaba, reagovali su mnogi lekari koji su svoj potpis stavili na ovo otvoreno pismo.

Dr Darija Kisić Tepavčević je, podsetimo, rekla da među potpisnicima nema epidemiologa, infektologa, imunologa, te da lekari koji su se potpisali nisu kompetentni za zarazne bolesti, dok je ministar Zlatibor Lončar više puta naglasio da je to pismo proizvod politike, a ne struke.

Jedna od doktorki koja je reagovala jeste i prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.

Ona je na svom Tviter nalogu saopštila da je potpisala otvoreno pismo, a za Nova.rs objašnjava koji su joj bili motivi da potpiše otvoreno pismo.

„Inicijalna kapisla i kap koja je prepunila čašu bila je jučerašnja izjava dr Darije Kisić Tepavčević da su doktori nekompetentni, da ih ima mnogo iz privatne prakse, i tome slično“, počinje priču dr Slavica Plavšić.

„Na spisku doktora koji su potpisali otvoreno pismo postoje jako značajna imena, na primer, prof. Dragana Jovanović koja je moj učitelj i jedno od najznačajnijih – ako ne i najznačajnije – ime u pulmologiji u Srbiji. To je žena izuzetnih moralnih i stručnih kvaliteta. Ako se njeno ime našlo na tom spisku, onda zaista ne treba sumnjati u kredibilitet takvih potpisa. Takođe, na tom spisku postoji i dosta izuzetno stručnih imena iz oblasti pulmologije, ali i drugih doktora koji su itekako pogođeni situacijom, iako nisu epidemiolozi, infektolozi ili direktno uključeni u Covid centre“, kaže dr Plavšić.

To je bila direktna uvreda – da su lekari nekompetentni

Za komentar Darije Kisić Tepavčević mogu samo reći da vređa inteligenciju i ponižava sve godine rada i nadljudske napore koje medicinski radnici ulažu u borbi protiv pandemije. Mogla bih da postavim i sledeće pitanje: Da li je Darija Kisić Tepavčević u životu pregledala pacijenta?

Ono što je bila lična uvreda i zdravog mozga i inteligencije jeste da su mnogi doktori povukli potpis, jer nisu znali šta potpisuju. Mi smo debili, pa ne znamo šta potpisujemo, podmetnuli su nam, nismo dobro razumeli? To nema veze sa politikom, ko god tako nešto kaže, to je lična uvreda, naročito za lekare u prvim borbenim redovima.

Koji su moji lični motivi? Ja sam specijalista za plućne bolesti u penziji, sa preko 30 godina rada u Službi za plućne bolesti Opšte bolnice „Studenica“ Kraljevo. Imam ogromno iskustvo u predhodnim epidemijama, lično sam prebolela i H1N1 (svinjski grip), kao i plućnu tuberkuluzu (profesionalna bolest!), a pošto sam u invalidskoj penziji, ta znanja ne mogu ni sa kim da podelim, da pružim, jer ljudi u invalidskoj penziji nemaju pravo da se bave bilo kojim poslom koje je u bilo kakvoj vezi sa njihovim osnovnim zanimanjem.

Ovde moram da pomenem Krkobabića, koji je takođe u invalidskoj penziji, ali je blizak politici, tu je i Danica Drašković kao najbogatija invalidska penzionerka u Srbiji… Ali to su oni, oni mogu, mi obični smrtnici ne možemo da se bavimo.

Šta bih promenila?

Kada je reč o stvarnosti u kojoj se nalaze medicinski radnici, o tome se može pisati danima ali bih izdvojila samo nekoliko problema: Opšta neorganizovanost u Covid centrima, pogotovu žarištima u smislu nedovoljnog kadra, opreme i sa nejasnim instrukcijama za rad i postupanje sa pacijentima u smislu dijagnostike.

Po mom mišljenju, u Covid ambulante je potrebno dovesti tim stručnih ljudi, kako za medicinska tako i za nemedicinska pitanja (organizacija puteva, postavljanja ljudi na prava mesta, upućivanje pacijenata na korektnu proceduru, tako da se gužve i čekanja svedu na minimum).

Dok se pacijent uputi na “pravu adresu”, prođe dosta vremena, što svakako može dovesti do pogoršanja. Naglašavam da to nije odgovornost samih medicinskih radnika, već onih koji rade u organizaciji.

Šta je sa donacijama, gde je novac?

Takođe je neophodno ispitati donacije opreme i novca. Naime, postoji toliko donacija koje se navodno upućuju ka mnogim zdravstvenim ustanovama, a neka odeljenja se bore čak i za bezkontaktni toplomer. A za mnogo toga se ne zna da li stigne u prave ruke, odnosno odeljenja i ambulante kojima je pomoć neophodna.

U vezi sa saradnjom sa sadašnjim Kriznim štabom, vrlo je nejasno na kom se nivou on dešava. Medicinski radnici sa kojima sam ja u kontaktu nemaju jasna uputstva niti pomoć od Kriznog štaba. Ono što vidimo kao problem jeste nedostatak tačnih informacija koje Krizni štab daje javnosti. Neophodno je predstaviti stvarnu sliku broja obolelih medicinskih radnika i drugih pacijenata i stvarno stanje u bolnicama ne bi li javnost shvatila ozbiljnost situacije. Neophodno je stati na put lažnom informisanju i treba sankcionisati one koji su za to odgovorni.

Konkretna imena koja treba da budu u štabu trenutno nisu definisana, niti ja mogu o tome odlučivati. Svakako, to treba da budu nestranačke ličnosti i oni koji su se dokazali u svom poslu. U kriznom štabu, osim epidemiologa, moraju biti i ljudi koji rade direktno sa pacijentima i oni koji znaju kako se vlada ovakvom krizom.

Što se tiče ostalih hroničnih bolesnika, oni su sada u jako velikom problemu jer je sve manje lekara kojima mogu da se obrate i sve teže mogu doći do terapije i dijagnostike, a to i jeste jedna od glavnih i najstrašnija posledica loma zdravstvenog sistema, koji preti da se pogorša ako se nastavi sa ovako neodgovornim upravljanjem.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare