Prva deponija u Srbiji koja će od otpada proizvoditi pelet

Pelet i briket će se u deponiji „Duboko“ proizvoditi od zelenog bio otpada, koji je kabast i zauzima značajnu zapreminu u telu deponije. Po pravilu, sve što može da se reciklira nikako ne bi trebalo da ide na deponiju, pogotovo sanitarnu, za kakvu „Duboko“ zvanično važi.„Koristićemo svako drvo koje na deponiju dolazi, pre svega otpad od orezivanja drveća. Probaćemo da sirovinu izdvojimo i iz kabastog otpada koji stiže na deponiju i sadrži velike količine drveta. Iskoristićemo i drvo koje se nalazi na staroj deponiji, gde se i dalje skladišti otpad od orezivanja pa bi se i taj prostor uredio. Cilj nam je da maksimalnu količinu drvenog otpada, koja na deponiju stiže iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga, iskoristimo kao sirovinu za novi proizvod“, kaže za Nova.rs direktor Regionalne deponije „Duboko“ Momir Milovanović.Prozvedeni pelet i briket najverovatnije, prema sadašnjim procenama, neća biti namenjen daljem tržištu već će se koristiti za potrebe deponije i užičkih kotlarnica koje koriste ovaj energent. Proizvodnja će se obavljati onda kada se prikupi dovoljno sirovine a na radovima će biti angažovana četiri nova radnika uz pomoć već zaposlenih. Suština je, kako kaže Milovanović, da se pokaže da se jednoj vrsti otpada može dati neka druga namena, što je slučaj i sa drugim vrstama otpada koje odlaze u telo deponije. Deponija, za svoje potreba, trenutno na godišnjem nivou troši oko 20 tona peleta pa bi i ta količina značajna a pretpostavka je da će proizvodnja biti i veća.

Izgradnja novog objekta u okviru deponije „Duboko“ i tehnologija za proizvodnju predviđena je programom prekogranične saradnje gradova Užica i Tuzle kroz projekat Ujedinjenih nacija vredan 98.000 USD od čega će „Duboko“ sufinansirati 50% sredstava. Za realizaciju projekta prvo treba izgraditi halu površine 450 kvadrata koja će biti smeštena u okviru deponije. Zboh poskupljenja građevinskog materijala izgradnju ne mogu da isprate predviđena sredstva.„Od vremena kada smo konkurusali vrednost materijala je porasla oko 100%, sada ne možemo da se uklopimo u projektovan iznos pa treba naći način da se finansije nadoknade. Razgovaraćemo sa UNDP da vidimo može li se nešto menjati. Za potrebnu opremu radimo javnu nabavku i tehnički opis ali verovatno će i to biti više nego što smo predvideli. Sredstva moramo obezbediti, nadam se narednih dana da ćemo naći rešenje“, dodaje Milovanović.Kako bi se sačuvalo telo deponije, odnosno kako bi njena eksplatacija bila što duže moguća, razdvajanje otpada je jedini i najbolji način, koji sanitarne deponije i predviđaju. Nažalost u Srbiji nije takav slučaj, o čemi svedoči i deponija Duboko u kojoj procenat selektovanog otpada još nije dostigao dvocifrenu brojku. Upravo zbog toga, predviđena eksploatacija deponije „Duboko“ od 15 godina, desila se već za osam, skoro duplo ranije od planiranog trajanja. Zbog toga se radi i na proširenju tela deponije koje već zauzima površinu od 7,5 hetktara u koje je od 2011.godine deponovanočak više od 700.000 tona otpada.Na deponiju „Duboko“ uskoro će početi da pristiže i otpad iz još četiri opštine Zlatiborskog okruga, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Slenice. Otpad, koji zapreminski u najvećem procentu odlazi u telo deponije je i dalje plastika i to je sigurno jedan od zabrinjavajućih podataka, porazan i za čoveka i za prirodu.