Protest za dobrobit životinja u subotu u Beogradu

Svakoga dana u Srbiji strada 400-600 napuštenih životinja, najmanje 200 hiljada godišnje, jer se zakon ne primenjuje. Budimo svi zajedno snaga koja će ovu sumornu realnost da promeni, saopštila su udruženja.

Najnoviji povod za četvrti po redu protest aktivista za zaštitu životinja „Minut do 12 za primenu zakona“ je zakon koji propisuje prodaju pasa i mačaka samo u registrovanim odgajivačnicama, kojih u registru nadležnog organa (Uprava za veterinu) ima oko 90, dok se na zvanično objavljenoj listi Kinološkog saveza Srbije (KSS) nalazi više od 4000 neregistrovanih odgajivača. Oni nisu u sistemu kontrole nadležnih organa po pitanju dobrobiti životinja, a u nelegalnim odgajivačnicama životinje često žive u izrazito nehumanim uslovima, kote se kod svakog teranja, što regulativa zabranjuje.

Kada više nisu za komercijalnu upotrebu, vrlo često završe na ulici, stare i oboljuju. Dok se u uređenim zemljama pedigre izdaje isključivo za čipovane pse, KSS ih izdaje samo na osnovu potvrde o parenju i papira oba roditelja, bez stvarnog uvida u to koliko je štenaca i da li uopšte postoje, pa se čak na oglasnicima mogu naći oglasi za prodaju rodovnika bez pasa.

Najzad, ženke čiji se štenci prodaju u zemljama u kojima je ova regulativa uređena prethodno prolaze detaljne zdravstvene preglede (genetski test, pregled kukova i sl.), dok u Srbiji to funkcioniše samo tako što neko spoji mužjaka i ženku.

Trošenje državnog novca bez ikakvih rezultata

Svakoga dana u Srbiji strada 400-600 napuštenih životinja, najmanje 200 hiljada godišnje, jer se zakon ne primenjuje.

Ubistvo životinje je krivično delo (član 269 Krivičnog zakonika, za koje se prema Zakoniku o krivičnom postupku goni po službenoj dužnosti), ali u realnosti za ubijanje pasa puškom, trovanjem, automobilom, pa čak i izgladnjivanjem do smrti malo ko odgovara i to uglavnom simboličnim novčanim kaznama.

Krivični postupci se retko pokreću, u nekih 12% slučajeva, a predviđena zatvorska kazna se gotovo nikada ne izriče, pa su na taj način životinje ostavljene na milost i nemilost nesvesnih ljudi.

Čipovanje je po zakonu obavezno, a ipak, svakoga dana u Srbiji se prema grubim procenama izbaci oko 1.000 neobeleženih životinja. Pri čemu, prema poslednjem dostupnom izveštaju Državne revizorske institucije, za četiri godine, u periodu od 2017-2020, čak 70% opština nije izreklo nijednu kaznu zbog neodgovornog vlasništva.

Prema istom izveštaju, za četiri godine, potrošeno je šest milijardi dinara na poslove Zoohigijene, a većina lokalnih samouprava nije ispunila zakonsku obavezu da izgradi prihvatilišta, ponovo, jer se zakon ne poštuje. Prema pomenutom izveštaju, za četiri godine, plaćeno je novcem poreskih obveznika 68.000 odšteta za navodne ujede napuštenih pasa (često lažiranih, ujeda vlasničkih nečipovanih pasa čiji vlasnik ne može da se utvrdi jer pas nije čipovan u skladu sa regulativom), u ukupnom iznosu od čak pet milijardi dinara, navode udruženja.

Samo u februaru ove godine, zatvorena su dva prihvatilišta (Ruma i Gajdobra) čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, zbog ektremnog zanemarivanja, izgladnjivanja, odsustva veterinarske i svake druge nege pasa koji su u tim prihvatilištima bili smešteni i umirali u mukama, ponovo jer se zakon ne poštuje, a korupcija cveta.

Primera radi, opština Arilje (oko 17 hiljada stanovnika) je u periodu od 2020. do danas isplatila 31.249.500,00 dinara za odštete zbog ujeda pasa, pa ukoliko uzmemo prosečnu odštetu od 40.000 dinara, proizilazi da su građani Arilja za četiri godine ujedeni od strane napuštenih pasa čak 800 puta!

Opština Bor je od 2020. isplatila 710.365,47 evra za odštete zbog ujeda pas, dok je u istom periodu, potrošila 27.110.189,67 dinara za „zbrinjavanje pasa“, a javnost je pre nešto više od godinu dana svedočila jezivim fotografijama mrtvih životinja u zamrzivačima, premršavih i bolesnih pasa od kojih većina nije prošla CNR program.

Zato smo odlučili da pokrenemo borbu za prava bespomoćnih, životinja. Dođite, podržite našu borbu za primenu zakona i kreiranje okruženja u kome će životinje dobiti pravo na dostojanstven život, to je najmanje što možemo.

Na protestu će govoriti Ivona Cacanović iz Zdrave kinologije, a okupljanje će biti praćeno protestnom šetnjom do Kinološkog saveza Srbije, koji je deo izvora problema u vezi sa dobrobiti životinja, navela je Tatjana Laketa iz udruženja "Tražim zauvek dom".