0
O platama srpskih lekara, protestima studenata koje pomno prati ceo region i neophodnoj smeni “jednog čoveka” u našoj državi, koji koči napredak, za Nova.rs priča prof. dr Borut Štrukelj, predsednik međunarodne stručne komisije za dodelu najprestižnije evropske nagrade u medicini i profesor na Farmaceutskom fakultetu u Ljubljani. On, bez ustezanja, kaže, da nikada ne bi radio u srpskom zdravstvu, ali bi se preselio u našu zemlju kad dočeka penziju, jer bi, kako kaže, sa svojim primanjima tada, "kod nas živeo kao car”.
Blokade fakulteta i sve masovniji protesti studenata, kojima se u sve većem broju pridružuju i građani, a koji su “zarazili” i region, bez pauze prate u Sloveniji i navijaju za talas promena.
“Svakodnevno pratimo proteste i podržavamo studente i kolege profesore koji su u štrajku. U regionu je generalno teška situacija, ali ako bismo se sada ujedinili na neki način, svi ciljevi bi bili ostvarivi”, kaže prof. dr Štrukelj.
Narod i struka u Sloveniji su uz studente u Srbiji, ali politika je nešto drugo, ističe on.
“Imali smo nedavno slučaj da je gradonačelnik Ljubljane podržao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali to je samo zato što su drugovi. On to ne bi smeo da radi jer kao gradonačelnik mora da se drži profesionalno svog posla, nevezano za to sa kim se druži. Kao što ja naučni rad ne smem da mešam sa privatnim životom, niti ljude sa kojima sarađujem. Protesti studenata i građana poseduju kvantitet i kvalitet, pa ne sumnjam da će se nešto pozitivno izroditi iz svega ovoga“, naglašava profesor Štrukelj.
Iako ga brine što će studenti medicine izgubiti jednu godinu, kaže da uvek postoji način da se propušteno nadoknadi.
“Gubi se cela jedna generacija lekara, što nije nimalo naivno. Međutim, mi slovenski narodi, generalno, pored radnih navika, imamo i neverovatan smisao za improvizaciju i inovativnost, tako da ne sumnjam da će se sve ovo završiti najpozitivnije po studente i građane, samo da prestanu hapšenja i maltretiranja”, kaže profesor.
On ističe i da se očekivalo od lekara i uopšte zdravstvenih radnika u Srbiji, da mnogo ranije dignu glas, pridruže se protestima i pobune, s obzirom na uslove u kojima rade i plate koje su mizerne.
“Neko će reći da je meni lako da pričam o situaciji i štrajkovima iz daleka, a lekari u Srbiji ne smeju da se odvaže na protest jer mogu da izgube pozicije, plate, sve ono za šta su do sada radili. Međutim, njih godinama ponižavaju i teraju ih da rade više poslova, kako bi zaradili onoliko koliko zaslužuju. Studenti su im pokazali da sad nije vreme povlačenje, već za napad”, naglašava profesor Štrukelj.
Problemi u zdravstvu, kaže on, postoje u celom regionu, ne samo u Srbiji, ali dodaje da su kod nas plate toliko niske, da lekari iz Slovenije nikad ne bi došli ovde da rade.
“U Srbiji sada postoji elita, deo društva koji raspolaže sa mnogo novca u odnosu na daleko veći broj ljudi, koji su siromašni i dosta im je svega. To nije slučaj samo u zdravstvu, već u svim branšama. Samo smena jednog čoveka će ovo promeniti, a znate o kome govorim”, uz osmeh navodi naš sagovornik sa Univerziteta u Ljubljani.
Takođe navodi da je poznata činjenica u svetu nauke, da i pored minimalnog ulaganja u naučna istraživanja i loših uslova za lekare u Srbiji, srpski stručnjaci su u samom svetskom vrhu po pitanju nagrada i nominacija za naučna dela.
“Srpski lekari godinama osvajaju nagrade za naučna dela. Oni su među najboljim naučnicima i lekarima ne samo za Srbiju, već za ceo svet, a rade za mizerne plate, što je sramota vaše države. Prvo što sistem mora da uradi je da im podigne platu, da stručnjaci koji rade od osam do pet, posle smene odlaze kući, a ne na drugi, privatni posao. Oni treba da rade za jednu ustanovu, državnu bolnicu, u kojoj dobijaju dovoljno visoke plate, da ne moraju da rade i privatno”, objašnjava prof. dr Štrukelj.
Pročitajte još:
Međutim, dodaje, zarade u Srbiji su toliko niske, da je dupli rad razumljiv. Inače, lekarima u Sloveniji od nedavno je zakonom zabranjeno da rade paralelno državno i privatno.
“Srpski lekari koji rade i privatno, dobro zarađuju, ali oni su non stop na poslu i rad sa pacijentima u državnoj ustanovi je onda upitan, jer su rastrzani na dve stolice. Mnogo lekara koje poznajem iz Srbije, srećem recimo na skijanju u Sankt Moricu, u Švajcarskoj i u drugim ekskluzivnim skijalištima Evrope. Pitam se, odakle im novac, ako je njihova plata oko 2.000 evra, nekima ni toliko? Pa jasno je da više rade i zarade privatno, ali šta je sa državnim poslom i sa pacijentima”.
U Sloveniji su plate, kaže on, dovoljno visoke da privatna praksa nije neophodna.
“Specijalista sa 10 godina iskustva u Sloveniji prima oko 6.000 evra mesečno i to je među najvišim platama. Međutim, ako radi u privatnom sektoru, zarada je daleko veća, ali onda ne sme da radi i državno. Dobro je da postoji i privatan sektor, ali lekari treba da odaberu jedno ili drugo. Sedenje na dve stolice je pogubno za sistem, a pre svega za pacijente. Isto tako je nemoguće da ako lekarima država ne poveća plate, očekuju od njih da rade samo državno. Sve to povlači jedno drugo”.
“Nikad ne bih došao da radim u Srbiji za državnu platu, posebno ne u zdravstvu. Ipak, često dolazim u posetu i rekao sam sebi da bih mogao da kupim neku vikendicu u Sopotu ili bilo gde u prirodi, kad budem penzioner. Kod vas bih, siguran sam, sa mojom penzijom od oko 3.000 evra, živeo kao car”, zaključuje prof. dr Štrukelj.
Podsetimo, slovenački neurolozi su u februaru ove godine poslali pismo podrške studentima i zdravstvenim radnicima u Srbiji, koje je potpisalo 84 lekara.
“Vaši napori za poštovanje zakona su inspiracija svima nama koji verujemo u temeljne demokratske vrednosti i vladavinu prava”, napisali su lekari.
Dvanaest bivših rektora slovenačkih Univerziteta i direktora Instituta podržalo je studente i učesnike protesta za demokratiju u Srbiji sa pozivom „Ne gubimo nadu za bolju Srbiju, bolju Evropu i bolji svet, koji je nikao u srcima mladih u Srbiji“.
Takođe, podrška studentima, đacima, profesorima, učiteljima i akademskoj zajednici stigla je i od slovenačke akademske zajednice, a potpisalo je 150 članova.
U pismu se navodi da pripadnici slovenačke akademske zajednice „pomno prate hrabru, zadivljujuću i inspirativnu borbu oličenu u neumornom insistiranju na nedvosmisleno formulisanim zahtevima da vlast preuzme punu odgovornost za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu“.
***
