Predstavnik SZO: Plašim se da je Srbija blizu zatvaranja

"Situacija se u poslednjih nekoliko nedelja kontinuirano pogoršava, i ako se to nastavi, plašim se da će i Srbija doći do trenutka da se zaustavi život... Zatvaranje bi imalo teške ekonomske posledice, a znamo da one utiču na zdravlje ljudi, zato SZO smatra da to treba da bude krajnja mera... Plašim se da smo u Srbiji relativno blizu tog dana, ali taj dan još nije danas", kazao je Ivanuša u Novom danu na TV N1.On je istakao da nema univerzalnog odgovora na pitanje kada je taj trenutak kada je neophodno zatvaranje, navodeći da to zavisi od toga na koji način se širi virus, gde, i koliki su bolnički kapaciteti u nekoj zemlji.Kaže da ovo što se trenutno događa u Srbiji možemo nazvati trećim talasom, tj. trećim pogoršanjem epidemije."Vraćaće se virus u još više talasa sve dok ne postignemo kolektivni imunitet, ali to možemo postići samo vakcinom, koja izgleda blizu, ali je i daleko", ocenjuje Ivanuša."Imajući u vidu da je virus otkriven pre godinu dana, ovo je izuzetno brz razvoj vakcine. Vakcina je ispred vrata, ali neće biti dovoljnih količina za sve. Da bismo postigli kolektivni imunitet treba vakcinistati više od 60 odsto svetske populacije. U decembru će najverovatnije biti dostupne prve vakcine, ali neće ih biti milijardu ili tri milijarde, već će biti na raspolaganju nekoliko miliona, neki će je dobiti već tada, ali da bi se postigao kolektivni imunitet mora će da prođe još mnogo vremena", ističe on.

Svaka mera je bezveze ako se ne poštuje

Na pitanje da li su najnovije mere vlade Srbije koje stupaju sutra na snagu dovoljne da se zaustavi dalje širenje virusa, on navodi da "što je epidemija intenzivnija to su potrebnije oštrije mere i duže traje da te mere daju određeni efekat".Dodaje da su najefikasnije mere, one na kojima se od početka insistira - fizička distanca, nošenje maski, higijena ruku i respiratorna higijena."Nošenje maski je jednostavna i jeftina mera, ali je treba poštovati. Svaka mera je bezveze ako se ne poštuje", poručuje Ivanuša.

Razumem verske emocije, a kao lekar ostajem bez reči

Komentarišući liturgiju u Sabornoj crkvi povodom smrti patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, kada mnogi vernici nisu nosili maske i pričestili su se svi iz iste kašičice, on kaže da "razume verske emocije, patrijarh Irinej je bio jako voljen, a kao lekar ostajem bez reči".

"Veru u Boga možemo pokazati na različite načine, i crkva je pokušala da se ispoštuju epidemiološke mere, mnogi su ih ispoštovali ali nisu svi. No, pokažimo i poštovanje prema ljudima koji su sa nama u istoj prostoriji. Život je svet i treba ga poštovati", ukazuje Ivanuša.Na pitanje kako se može smanjiti broj ljudi u javnom gradskom prevozu, koji je jedno od rizičnih mesta za širenje zaraze, on navodi da se može povećati broj autobusa, "ali ni to ne možete beskrajno".Preporučuje da ljudi idu pešice ili biciklom, što je dobro i za zdravlje, ali i da svi koji to mogu rade od kuće.

Aplikacija nije potpuni odgovor za praćenje kontakata

Na konstataciju da se u Srbiji ne prate kontakti obolelih od kovid-19, on navodi da je idealno toliko usporiti epidemiju, da epidemiološke službe mogu da isprate kontakte obolelih osoba"."Kad imate 6.000 novoobolelih dnevno, jednostavno nemate kapacitet da ispratite sve te kontakte, zbog toga se treba ponašati odgovorno", ukazuje Ivanuša.Na pitanje zašto u Srbiji nema reči o korišćenju aplikacije za praćenje kontakata, koje su u upotrebi u nekim zemljama, on navodi da "ni one nisu potpuni odgovor, jer ako neko ostavi telefon kod kuće i izađe, niko neće znati gde je".Ukazuje da je u nekim zemljama bila i polemika o eventualnim zloupotrebama aplikacije, koja može da se koristi za praćenje osoba, a ne samo za praćenje širenja kovid-19.

Škole nisu izvori zaraze

Ponavlja stav SZO da škole treba da ostanu otvorene što je to duže moguće, jer "škole nisu izvori zaraze. Pokazalo se da se deca obično zaraze od odraslih, a ne obrnuto"."Deci je strašno potrebna škola. Dobrim đacima nije teško da prate onlajn nastavu, ali nekima drugima jeste, neki nemaju dobar internet... A i za decu je izuzetno bitna socijalizacija", ukazuje on.A na pitanje šta sa nastavnicima u školama koji smatraju da su u veliikom riziku od zaražavanja, on ukazuje da im treba obezbediti sva potrebna zaštitna sredstva, kao i da oni treba da budu visoko na listi prioriteta, kada bude stigla vakcina protiv koronavirusa.Na konstataciju da nastavnici nisu uopšte na listi prioriteta, na kojoj su zdravstveni radnici, vojska i policija, on kaže da prioritetne liste nisu još završene, i da zavisi koliko će vakcina biti na raspolaganju i kada."I kada se radi o zdravstvenim radnicima, prioritet treba da imaju oni koji rade sa kovid pacijentima, jer nisu svi zdravstveni radnici u podjednakom riziku. Svakako, prioritet u vakcinaciji treba da imaju i stariji od 65 godina, hronični bolesnici, zaposleni u domovima za stare", navodi Ivanuša.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram