Poverenik: Vlast novinarima ne da infomacije o koroni

Sagovornik N1 ističe da su te žalbe uglavnom osnovane i da se odnose na Ministarstvo zdravlja, Institut za javno zdravlje Batut, Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i na pojedine bolnice i domove zdravlja.Koliko pažnju medija u Srbiji izaziva informisanje o epidemiji koronavirusa govori i podatak da žalbe novinara uobičajeno čine sedam do deset odsto od ukupnog broja, dok je udeo medijskih poslenika u žalbama koje se odnose na kovid-19 skoro četiri puta veći od tog proseka.“Od izbijanja epidemije koronavirusa dobili smo 101 takozvanu kovid žalbu, od kojih je 17 izjavljeno tokom vanrednog stanja. Te žalbe odnosile su se na dostupnost medicinskih sredstava i opreme, pre svega respiratora, zaštitnih maski, lekova i broja kreveta u bolnicama. Nakon vanrednog stanja pojavili su se zahtevi za informacijama o broju testiranih, kovid pozitivnih i preminulih osoba“, objašnjava Marinović.

Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u prvih osam meseci ove godine izjavljene su 2.024 žalbe, što je na nivou iz 2018. godine kada je povereniku upućeno 3.340 žalbi. Prošle godine izjavljene su čak 5.273 žalbe, što je bio skok od oko pedeset odsto u odnosu na prethodnu godinu.“Tokom trajanja vanrednog stanja imali smo zanemarljiv broj žalbi, jer je Vlada Srbije već u martu donela uredbu po kojoj su svi rokovi koji važe za organe vlasti za postupanje po informacijama od javnog značaja bili zamrznuti do okončanja vanrednog stanja. Kada su tražioci informacija počeli da dobijaju odgovore u kojima se organi vlasti pozivaju na tu uredbu, onda su praktično prestali da traže informacije, pa samim tim nije bilo ni žalbi“, napominje Marinović.Žalba povereniku, podseća naš sagovornik, nije dopuštena protiv šest najviših državnih organa, a to su Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužilac."Primera radi, na odluke Vlade i njenih organa, a tu se ne misli na ministarstva, nije moguće izjaviti žalbu povereniku, već tužbu Upravnom sudu. To bi mogla da bude jedna od tema za izmenu zakona, da se porazmisli o tome da i protiv najviših organa vlasti bude moguća žalba povereniku. Verujem da bi i Upravni sud podržao takav predlog, jer je pretrpan i svakako mu nije neophodan i ovaj deo posla", naglašava poverenik.Prema njegovim rečima, praksa u regionu po tom pitanju je prilično neujednačena. U Sloveniji, na primer, izuzeti su samo organi koji se bave bezbednošću, dok u Srbiji to nije slučaj, pa su tako Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dužne da postupaju po nalozima poverenika.Kad je reč o samoj proceduri traženja informacija od javnog značaja, prva instanca je uvek organ javne vlasti kojem se podnosi zahtev. Ukoliko taj organ u zakonom propisanom roku ne odgovori, odbije zahtev ili pruži nepotpune informacije, tražilac tada izjavljuje žalbu povereniku. U Srbiji postoji oko 11.000 organa javne vlasti, a najveći broj žalbi izjavljuje se protiv ministarstava i organa lokalne samouprave."Najviše informacija traži se od Ministarstva unutrašnjih poslova, koje uglavnom postupa po tim zahtevima, ali nešto i uskraćuje. Mnogo je lakše manjim ministarstvima, posebno onim koja se ne bave tako škakljivim temama, da daju te informacije", objašnjava Marinović."Čim se formira nova vlada, zovem ministra na razgovor"Najviše žalbi, više od 44 odsto, odnosi se na budžet i na trošenje javnih sredstava, dok je na funkcionisanje organa javne vlasti izjavljeno nešto više od dvadeset odsto žalbi.“Koliko je zahteva podneto organima javne vlasti mi ne možemo da znamo, imamo podatke jedino o tome koliko je nezadovoljnih tražilaca informacija od javnog značaja nama podnelo žalbu. Procenat osnovanih žalbi, ne samo na kovid već i generalno, iznosi više od 80 odsto, a kada se utvrdi da je žalba osnovana naloži se mera da se informacija dostavi tražiocu ukoliko je u posedu organa vlasti, uz zaštitu ličnih podataka“, naglašava poverenik.Marinović upozorava na još jednu situaciju u oblasti informacija od javnog značaja, za koju napominje da "nije normalna", a reč je o tome da postupke pred prekršajnim sudovima u devedeset devet odsto slučajeva iniciraju oštećena lica koja nisu dobila informaciju, bilo sami, bilo preko advokata. Kako kaže, takvu praksu trebalo bi izmeniti novim zakonskim rešenjima.“Prvi korak ka donošenju novog ili izmeni postojećeg zakona u oblasti informacija od javnog značaja je da se formira nova vlada i da dobijemo ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koga bih pozvao na sastanak vrlo brzo po stupanju na dužnost“, zaključuje sagovornik N1.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram