Pismo bivšeg učenika uhapšenom profesoru Branku Nikoliću: "Istina se ne može slomiti lisicama"

“Poštovani profesore. U vremenu u kome je ćutanje postalo valuta opstanka, a savijena leđa znak prilagođenosti, Vi ste izabrali ono što je najteže — da stojite uspravno. Ne kao simbol otpora radi otpora, već kao čovek koji zna da znanje bez morala nije ništa, i da profesija bez hrabrosti gubi pravo da se zove pozivom.

Stali ste ispred svojih studenata, ne da biste ih učili – to ste već uradili u učionici – već da biste ih zaštitili, kao otac, kao savest, kao poslednji bastion istine u vremenu kolektivne amnezije i kukavičluka. A kada je kordon sile pokušao da obezvredi Vašu žrtvu, nije znao da pred sobom nema slabog čoveka sa operisanim srcem, već velikog čoveka sa celim karakterom.

Možda su Vas uhapsili, ali nisu Vas porazili. Jer istina se ne može slomiti lisicama, niti se dostojanstvo može ućutkati pendrecima. Vaša žrtva je sada ugravirana u pamćenju svih koji još umeju da razlikuju svetlo od tame, ljudskost od poslušnosti.

Filozof Platon je govorio da 'najveća kazna za one koji se ne bave politikom jeste da njima vladaju gori od njih samih'. Vi ste izabrali da ne ćutite. Da budete deo odgovora, a ne deo stida. I za to Vam dugujemo poštovanje, ne samo mi danas, već i generacije koje će učiti kako izgleda hrabrost u praksi.

Odmorite srce, profesore, ali ne klonite duhom. Mi učimo od Vas. I nismo sami — jer Vi ste dokaz da obrazovanje nije samo prenos znanja, već oblik svetlosti u najmračnijim vremenima”, napisao je, kako se potpisao, jedan učenik života koji ne zaboravlja učitelje hrabrosti.

Branko Nikolić jedan je od, sada već devet Užičana kojima je određen pritvor do 30 dana. Zbog zdravstvenih stanja koje mu se dodatno pogoršalo nakon pritvaranja, hitno je smešten u bolnicu gde se oporavlja uz neprekidnu stražu dva policajca.