Piše Ivan Mrđen: Video Assistant Referee

To da ti pogodak bude poništen zbog dva broja veće cipele ili da ti sude penal jer si se očešao o loptu možda ima neke veze sa nebeskom pravdom, ali je, po mišljenju mnogih, dosta robotizovalo savremeni fudbal, pa sve više liči na kompjutersku igricu…

Kud se dede famozno “sudijsko uverenje”, zbog koga Nemci nisu postali svetski prvaci u Engleskoj 1966. ili Jugoslavija šampion Evrope dve godine kasnije u Italiji… Zvezdaši bi odma’ dodali i “stosedmi minut” kad je svojevremeno Partizan postao prvak u Ljubljani, uglavnom da crkne komšijina krava, jer da nije bilo tog Maksimovićevog produžetka dok Nenad Bjeković stariji ne postigne gol, prvak bi u sezoni 1975/76 bio splitski Hajduk.

Kad smo već kod susjeda, oni su se juče spakovali sa Evropskog šampionata manje zbog toga što im je VAR (video assistant referee) poništio gol protiv Španije, a mnogo više zbog dva gola primljena u tzv. zaustavnom vremenu (protiv Albanije u 90+5, protiv Italije u 90+8). Tako su sa dva boda i minus tri gol-razlikom otvorili mogućnost da reprezentacija Srbije prođe kao “jedna od četiri najboljih trećeplasiranih”, uz sve one kombinacije od juče minus kiša u Lajpcigu…

Tim pre što su nam takvu mogućnost ukinuli somsidi (szomszéd, komšija na mađarskom) golom u stotom (90+10) minutu protiv sve u svemu na ovo EP zalutalih Škota…

* * *

Da budem iskren, nije mi bila namera da i danas pišem o fudbalu, jer će kad ovaj tekst bude objavljen biti poznati svi rezultati u još dve grupe, posebno u našem “Ce marketu”. Hteo sam još onomad, kad je Belgija izgubila od Slovačke uz dva poništena gola, da napišem kako je VAR neka vrsta regulatornog tela koje koliko toliko sprečava sudijske i ostale nepravde na fudbalskom terenu.

To je najviše podstaknuto činjenicom da u zemlji Srbiji već predugo imamo osećaj da baš ništa od takvih nezavisnih institucija ne funkcioniše, od pravosuđa u celini do raznih agencija, saveta i anketnih odbora koji bi trebalo da sprečavaju zloupotrebe, korupciju i svako nepoštovanje ne samo zakona, već i osnovnih moralnih normi.

Sudovi upregnuti u partijska kola, umrtvljeno tužilaštvo, REM koji se ne oglašava dok se po naci-frekvenicajama emituje svakojaka pornografija, od političke i “analitičke” do one “elitne”, zaštitnik građana koji je potpuno izbrisao drugu reč iz svoje javne funkcije, tu je negde izgubljeno i poverenje u poverenika za informacije od javnog značaja, agencija za borbu protiv korupcije je praktično sahranjena sa Vericom Barać (1955-2012)… dug je spisak onih koji su delokrug svojih nadležnosti i aktivnosti sveli na “pravimo se mrtvi”…

Kad svega toga nema počinju bezvalašće i svevlašće! S jedne strane, sve je više slučajeva uzimanja “pravde” u svoje ruke, rešavanja sporova “drugim sredstvima”, nekažnjivog nasilja i neopevanih gluposti koje vremenom postaju “činjenice”… Već mi je muka da nabrajam šta je sve postalo “normalno”, jer se stvara utisak da je dozvoljeno i lupati i lagati, i tući i šamarati, i krasti i otimati, i podmićivati i ugrađivati se…

Na drugom polu te tužne svakodnevice stoji predsednik svega ovoga, i kadija i sudija, i premijer i resorni ministar zavisno od “teme dana”, i investitor i izvođač svih javnih radova, i voditelj i gost svih političkih televizijskih emisija, i košarkaški selektor i fudbalski starteg… Već mi je muka da nabrajam šta je sve postalo “normalno”, jer je njemu dozvoljeno i lupanje i laganje, upravo zato što se svi prethodno pomenuti ne mešaju u svoj posao.

* * *

Zato nije slučajno što se baš u Srbiji neko dosetio da omogući klađenje na utakmice Evropskog prvenstva a da kod njih “VAR ne važi”!