Piše Ivan Mrđen: Srce iz Užica

Posle dužeg vremena beogradskim ulicama su sinoć opet prodefilovali i na Trgu republike igrali mališani u narodnim nošnjama, najavljujući 13. međunarodni festival dečjeg folklora “Licidersko srce”, koji u iduću nedelju (15. avgusta) počinje u Užicu.

Lane je pandemija korona virusa na kratko omela tradiciju započetu leta 2009. godine, da se u Užicu i okolnim varošima, uključujući i komšiluk u Republici Srpskoj, okupe, predstave, druže i zabavljaju članovi dečjih ansambala iz po najmanje desetak zemalja širom sveta, pa je festivalski program emitovan preko televizijskih kanala i društvenih mreža. Do sada je učestvovalo više od 10.000 dece iz 40 država sa pet kontineneta (nedostaju još Australijanci).

Ovog avgusta, kako je najavljeno, na scenama u Užicu i Andrićgradu nastupiće oko 700 dece i mladih iz Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Egipta, Mađarske, Bugarske, Severne Makedonije, Republike Srpske i Srbije, ukupno 23 ansambla. Sve u svemu, poduhvat vredan divljenja, koji možda najbolje iskazuje naslov jedne od pratećih tribina sa prethodnih festivala – “Deca čuvari tradicije”.

Kad je sve tek počinjalo i ova značajna smotra se održavala ponajviše zahvaljujući tvrdoglavosti, upornosti i zalaganju članova udruženje građana “Era” iz Užica, jednom prilikom im je za priredbu na Kalemegdanu ozvučenje i tehniku pozajmilo beogradsko Kulturno-umetničko društvo “Branko Cvetković”, o čijoj neveseloj sudbini sam nekoliko puta pisao na ovom mestu. Njihova deca su pre tri godine brutalno izbačena na ulicu voljom sindikalnih lidera, koji izgleda još imaju moć jedino u rentiranju prostorija nekadašnjeg državnog sindikata, pa se umesto negovanja tradicije i kulturnog nematerijalnog nasleđa u sali na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca sad vežba brazilska džiu-džica!

Slične probleme imaju u još nekoliko prestoničkih KUD-ova, pa me nije iznenadila opaska jednog od zatečenih prolaznika sinoć u Knez Mihailovoj: “Šta, zar deca još igraju folklor?!”