Piše Ivan Mrđen: Redovi naših mangupa…

Društvo 17. jun. 202107:15 > 07:17
Podeli:
Ivan Mrđen Foto: privatna arhiva

Hapšenje predsednika beogradske opštine Palilula Aleksandra Jovičića (uglavnom očekivano, posle prozivki na zatvorenim sednicama vrha stranke, "Stefanovićev čovek", protivio se priključenju Šapićevog SPAS-a, informativni razgovor sa njegovim "žutim“ prethodnikom...) ponovo je u naslove po medijima i društvenim mrežama vratilo čuvenu sintagmu o "mangupima u našim redovima“.

POGLEDAJTE JOŠ:

„Drugovi, ako nam neko dođe glave, biće to mangupi u našim redovima“, rekao je „tovariš Uljanov, suprug Nadežde Krupskaje i vođa svetske revolucije proletera“, kako je svojevremeno Teofil Pančić napravio slagalicu, čiji je odgovor Lenjin. U minulih sto godina su se mnoge velike vođe zaplele u trice i kučine, baš zato što nisu znali da izađu na kraj sa „mangupima u sopstvenim redovima“, i što su se više oslanjali na svoju harizmu negoli na promišljenu kadrovsku politiku i na organizovane institucije.

U Srbiji za to imamo čitavu školu mišljenja, počev od toga da „Slobodan Milošević nije zglajznuo sa vlasti samo zbog pogrešnih strateških odluka u pogledu državne politike, već i zbog čitave poltronske mreže sitnih aparatčika koji su više služili sopstvenim džepovima negoli državi“. To je napisao kolega Radivoj Cvetićanin na kraju prve decenije ovog veka, pokušavajući da dozove pameti Borisa Tadića i tadašnju ekipu na vlasti.

Nije vredelo. Baš kao ni podsećanje da se Vuk Drašković nije našao ispod cenzusa samo zbog katastrofalne odluke da se ne priključi tadašnjem DOS-u, već prvenstveno zbog toga što je morao da poplaća dugove svojih razbarušenih opštinara koji su Beogradom gazdovali poput hajdučke družine.

POGLEDAJTE JOŠ:

„Nije ni Vojislav Koštunica skliznuo sa vlasti zbog Kosova, kao što to mnogi misle, već zbog toga što je njegova stranka, uz vrlo časne izuzetke, nakon Petog oktobra postala pravo utočište za poltronsku mrežu sitnih lovaca u mutnom“, upozoravao je Cvetićanin. Krajem 2019. godine je i lider socijalista Ivica Dačić, sluteći dalju marginalizaciju njegove partije, govorio da „nije ni Vučiću ni meni problem ovakva opozicija, već mangupi u našim redovima“.

Sad se mnogi pitaju kako je moguće da Aleksandar Jovičević, kad je imao samo 29 godina, dobije na upravljanje veliku beogradsku opštinu sa više od 173.000 stanovnika i da li je jedini kriterijum za napredovanje u naprednjačkoj hijerarhiji veličanje vođe u svakoj mogućoj prilici i napadanje opozicije iz petnih žila. S druge strane, na osnovu nekih prethodnih „obračuna sa korupcijom“ i najava „ja ću da vam kažem što niko ne sme“, mnogi misle da je mlađani predsednik opštine i član Predsedništva SNS samo „radio u interesu stranke“, pa mu se malo zaturilo nekih 350.000 evra…

A kakav je zaista profil tih „mangupa u našim redovima“ možda najbolje ilustruju tri pričice koje ovih dana kolaju po paliluskim bircuzima. Prve dve se odnose se na poznatog autolimara Žiku iz Višnjice, inače člana SPS-a i dugogodišnjeg odbornika u Skupštini opštine Palilula, koji je svojevremeno pričao da mu je u radnju „došao jedan klinac, nije neki majstor, al’ što ume da naplati“. Posle izvesnog vremena taj momak je dao otkaz, rekavši da je „završio fakultet“, na šta je gazda Žika imao samo jedan komentar: „Kako, bre, kad nisi mrdnuo iz kanala“…

Reč je, pogađate, o Aleksandru Jovičiću, ali i o biografijama čitavog niza naprednjačkih kadrova. Treća priča je više trač, ali kažu da je pre neko veče čašćavao svoje društvo direktor jedne paliluske institucije, jedan sve u svemu bahati neotesanko, koji sebe vidi na čelu Palilule još od kako je „prekomandovan“ iz okoline Beograda.

A to više nije priča o „mangipuma u našim redovima“, već o čitavim redovima „naših mangupa“. Pardon, njihovih“!

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar