Piše Ivan Mrđen: „Uskoci“ na „hajdučkoj skupštini“

Zbivanja na toj sceni pratim skoro tri decenije, što nisam prekinuo ni kad je Mirino i moje nastarije unuče, gospođica Tamara Janjić, zbog selidbe u Melburn, prestala da igra u KUD „Branko Cvetković“. Poslednjih godina je u središtu mog angažmana upravo poražavajuća činjenica da je osioni Orbovićev sindikat nezakonito izbacio „cvetkovićevce“ na ulicu, a da se u njihovoj sali na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca trenira brazilska džiudžica (Jiu Jitsu)...

I pored toga nisu me odmah pustili u veliku salu Doma kulture „Studentski grad“, jer je predsedavajući Milutin Šoškić poručio da „mogu da uđu samo lica sa pozivnicama“. Nije mnogo pomogla ni moja primedba da je reč o javnom skupu i da ja, kao komentator jednog zvaničnog medija, imam pravo da prisustvujem, a onda je naišao moj prijatelj Žarko Gvero iz KUD „Stari Dušanovac“, pa je na njegovu intervenciju generalni sekretar SKUDB Slobodan Vujović rekao: „Može, ako je tvoj drug“.U toj rečenici sadržana je sva tragika ne samo ovog skupa, već ukupnog položaja kulturno-umetničkog amaterizma u ovom gradu. Dok većina društava tavori, dok ih izbacuju iz njihovih prostorija, dok su praktično nestale sve najznačajnije smotre amaterskog stvaralaštva, dok tradicionalne igre i pesme nestaju pred „modernim koreografijama“, četrdesetak predstavnika KUD-ova i još koječega (što je nelegalno proglašeno za „članstvo“) više od dva i po sata nisu mogli da izaberu ni „radna tela skupštine“. Odmeravajući „ko je čiji drug“, nisu stigli ni do prve tačke dnevnog reda.Taj vokabular i insistiranje na formi iz nekih prethodnih vremena (priča o kvorumu, statutu, verifikaciji, mandatima, nadležnostima...) ogoljen je u jednoj omašci večitog genseka Vujovića, kad je nekog prekinuo uzviknuvši „pa vi ni niste član Saveza komunista“. To je nešto kasnije sjajno objasnila Dragana Mirković iz KUD „Sveti Sava“, opaskom da se čitava skupština „svela na praznu priču i praznu salu“.Izgleda da je glavni cilj organizatora (čitaj dvojca Vujović – Šoškić) bio upravo to da se na ovoj „hajdučkoj skupštini“ ništa i ne dogodi, kad su već morali da je sazovu pod pritiskom nezadovoljnog članstva i nagomilanih problema. Time su hteli da obeshrabre „uskoke“ u liku dvadesetak, samo u početku prisutnih, predstavnika onih kulturno-umetničkih društava koji jedan od razloga za svoj nepovoljan položaj vide i u potpunoj umrtvljenosti Saveza, odsustvu solidarnosti i zajedničkog nastupa pred državnim organima.Oni su ponudili da se zajedničkim snagama organizuje nova skupština, da se do tada tačno utvrdi ko su članovi Saveza, da se za novi Upravni odbor predlože ljudi iz KUD-ova, da se iz Statuta izbace sve neustavne odredbe koje su i omogućile ovo višegodišnje nesastajanje (jer je Upravni odbor mogao da odlučuje bez Skupštine)...Kako reče Rade Dragićević iz surčinskog KUD „Diogen“, „vreme je da se Savez vrati u legalne tokove“. Po sistemu „ko je čiji drug“ ovo je odbijeno, pa se sve pretvorilo u praznu priču i povremene monologe generalnog sekretara kako „nekad sve beše mnogo lepše“...U takvoj situaciji skupština koji nije ni počela nije ni mogla da se drukčije završi nego – opštim razlazom! Ako je uopšte važno što je u već ispražnjenoj sali gensek Vujović patetičnim glasom „podneo ostavku“.Mada ima i tumačenja da je na kraju preovladao kakav takav glas razuma, pa je kao nekakav „zaključak“ usvojen predlog Vlade Tešanovića iz AKUD „Ivo Lola Ribar“ da se za mesec dana pripremi nova skupština, na kojoj će se izabrati novi ljudi ne da vode Savez (koji, uzgred, uskoro ostaje i bez prostorija), već da nešto urade na reafirmaciji i vraćanju ugleda i dostojanstva svih kulturno-umetničkih društava... A to su već na početku predložili i „uskoci“...Što reče Milan Mutapčić iz Batajnice, rečnikom nove generacije - „vreme je da se resutujemo“.