Piše Ivan Mrđen: Prave se različiti, a opet isti

“Sve sami Vilotići, prave se različiti da bi bili isti”, rekao bi Kovačevićev Radovan Treći. Menjaju se izbori, zastave i slogani, ali ne i likovi glavešina, još manje njihovi prateći ansambli na ponekom “grupnom portretu”. Kao da je u svim državicama na tlu nekadašnje Jugoslavije za bavljenje politikom, osim sličnog karaktera, neophodan i neki poseban izgled, drukčiji od svega što srećemo u našim porodicama, komšiluku, radnoj sredini…Bilo bi nepošteno prećutati da su rezultati ovih izbora u Herceg Novom značajni, jer po prvi put u istoriji lokalnih izbora u Crnoj Gori omogućavaju da se vlast na lokalnom nivou može formirati bez najjačih ovdašnjih partija iz vlasti i opozicije - Demokratskog fronta i Demokratske partije socijalista. (Najviše mandata osvojile su partije koje su i do sada bile na vlasti u tom gradu: Demokrate 10, Demokratski front i lokalna Novska lista po sedam, Građanski pokret URA dva, a Prava Crna Gora jedan. Jedina opoziciona lista, Demokratska partija socijalista osvojila je osam mandata.)U Srbiji smo veoma daleko od toga da uopšte i razmišljamo o političkim opcijama koje nisu ni vlast, ni opozicija, jer se protiv toga zdušno bore i vlast kojoj odgovara samo ovakva opozicija i opozicija koju ovakva vlast već godinama alimentira za nesposobnost, razjedinjenost i odsustvo bilo kakve ozbiljnije akcije.Ne bih da neko pomisli da sam razočaran što Fejsbuk grupa „Dr Petra Đukića za predsednika ili за председника др Петра Ђукића“ (treba tako i latinicom i ćirilicom) nije okupila više od 262 člana, jer, da budem iskren, više i nismo očekivali kad smo je osnovali početkom ovog meseca. Jednostavno, za većinu pristojnih ljudi politika je postala toliko odbojna, da im je teško da učine i mininalni napor, u ovom slučaju da o postojanju valjanog kandidata za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji obaveste makar po dvoje svojih prijatelja i pratilaca na društvenim mrežama.U takvoj situaciji nije slučajno što su se izvikani i etablirani opozicioni lideri već upustilu u igranku „ako niko neće, tu sam“. Prvo je to učinio Boris Tadić, pa su u sličan probni balon duvali oni koji misle da je vreme da dobijemo predsednicu, da bi se ovih dana oglasio i lider „Dveri“ Boško Obradović, prepoznavši samo sebe u foto-robotu kojeg je sam napravio:“Smatram da sam od postojećih opozicionih lidera najbolji kandidat, i to ne samo zato što nikada nisam bio na vlasti, ali i zato. Moje prednosti su i da sam čovek iz naroda, neko ko dolazi iz unutrašnjosti, ali i da sam beogradski student koji nije kupio diplomu, zalažem se za tradicionalne vrednosti koje podržava većina građana Srbije, stavljam porodicu, domaću privredu i poljoprivredu na prvo mesto, ekološki sam patriota, nemam nikakve veze sa kriminalom i korupcijom, već sam otkrio najveći broj kriminalnih radnji aktuelne vlasti, prihvatljiv sam i za Istok i za Zapad, imam podršku Crkve i dijaspore, a ubedljivo sam pobeđivao naprednjake u direktnim skupštinskim duelima”.Dodavši da predsednika svega ovoga na izborima u aprilu iduće godine “ne može da pobedi niko ko je bio deo bivšeg režima već samo novo lice koje do sada nije bilo na vlasti, a nesumnjivi je patriota”, odnosno “nestranački kandidat koji bi mogao da dobije znatno širu podršku građana Srbije od mene”, Obradović je istakao i dopunske preduslove da taj Neko dobije njegovu podršku: da nije iz beogradskog „kruga dvojke”, da se ne zalaže za priznanje lažne države Kosovo, da nije spreman da sopstveni narod optuži za genocid u Srebrenici… U prevodu, ništa Tadić, ništa Jeremić, ništa Marinika Tepić…“Treba nam nadstranačka ugledna javna ličnost sa uspešnom karijerom bez mrlje, koja se zalaže za očuvanje KiM u sastavu Srbije, porodičan čovek, koji bi mogao da uzme i deo glasova birača SNS i SPS jer jedino na taj način možemo da pobedimo”, istakao je Obradović, svestan da takve ličnosti nema ni na pomolu, jer je niko od sadašnjih opozicionih lidera niti želi, niti traži! A kad je tako, ko drugi nego…Moji prijatelji iz pomenute Fejsbuk grupe nastaviće da guraju našu priču, jer u liku dr Petra Đukića ne vidimo samo nadstranačku uglednu javnu ličnost, porodičnog čoveka, patriotu, ekološkog aktivistu, novo lice, nekorumpiranog čoveka iz naroda… već i poslednju šansu da se čuje glas svih koji nisu ni za vlast ni za opoziciju!