Piše Ivan Mrđen: Komšijske priče i basne

Uz poslovicu „bolje dobar komšija nego dobra ograda“, koleginica Ljubica Balać za RTV već nekoliko meseci priprema „Komšijske priče“, priče o „dobroti, snazi i energiji ’običnih ljudi’, koji ostaju u senci bombastičnih naslova i udarnih vesti“.„Kakve smo mi komšije danas snimali! Njima svaka nedelja ovako izgleda - igraju odbojku, jedni spremaju doručak, drugi ručak, preko tarabe međusobno svakodnevno dele kiflice, pite, kolače... Kafa se uvek kuva u velikoj šerpi, skoro pa kao i supa, toliko ih ima. Zajedno slave rođendane, tu su jedni drugima i kad neka muka naiđe. Pevaju, pričaju o raznim temama, pomažu se u svemu. Jedino ako neko krene s politikom - pojačaju muziku i dospu tom ’posrnulom’ vina“, podelila je Ljubica svoju radost zbog nedavnog susreta sa ekipom iz novosadaske Ulice Koste Abraševića, zadnja pošta Telep.Svojevremeno je kolega Bojan Ljubenović objavio sjajan aforizam da „u Beogradu nedeljom popodne spavaju svi, osim vlasnika hilti bušilica“. Ko ne zna, onih što razbijaju beton. Tu dolazimo do komšijskih priča koje se pretvaraju u neke savremene basne, da baš ne kažem „horor“, mada se povremeno pojavi i takav naslov.Od bacanja kesa sa smećem preko ograde terase, hodanja u klompama po stanu na spratu, preglasne muzike u noćnim satima, bahatog parkiranja po travnjacima, držanja zimnice i starih šifonjera po hodnicima, laveža pasa koje drže u neprikladnim uslovima do elementarne nekulture da se i ne jave u liftu, na stepeništu... Ima toga još mnogo, svako može ponešto da doda iz ličnog iskustva.Za takve komšije je sociolog dr Ratko Božović jednom prilikom rekao da vam se obraćaju sa „doviđenja, kako ste“, što govori o odsustvu istinske želje da sa nekim podele emotivne sadržaje. Obe reči su, kaže, konvencije, a one u kombinaciji daju samo praznu rečenicu. Ili, ako i nešto znače, onda je to u stilu „gledaj svoja posla“!