Posle “do pobede u tri kolone” iz Crne Gore, “treba nam novo, mlado lice” iz Banja Luke, treći dobar recept za sve koji ovde priželjkuju izborni poraz vladajuće stranke, makar u Beogradu, stiže iz Zagreba.
Ubedljiva pobeda Tomislava Tomaševića iz inicijative “Možemo” u drugom krugu izbora za gradonačelnika glavnog grada susedne države pokazuje da je političke ciljeve moguće ostvariti bez vidljivijeg doprinosa političkih stranaka i njihovih bogomdanih lidera, ako su u fokusu teme koje su mnogo važnije za budućnost od rasporeda kojekakvih glavonja i “štiklica” po ministarstvima, nadleštvima i ostalim foteljama. Pre svega, ekologija, zaštita životne sredine, očuvanje prirodnih resursa…
“To ‘možemo’ može da bude inspiracija za demokratski, ekološki i socijalno-senzitivan program i novi blok potencijalnih glasača u Beogradu iduće godine. Naravno da ta parola nije sve, pa tome treba dodati i princip obnove institucija i daljeg, mnogo doslednijeg provođenja reformi”, napisao je povodom izbora “442 do Beograda” profesor dr Petar Đukić, koji je na Tehnološko-metalurškom fakultetu predavao Ekonomiju životne sredine, Ekologiju i društvo, Održivi razvoj…
Takav “blok” u Beogradu već postoji i ma kako pojedinačne inicijative i pokreti delovali lokalno i koncentrisano samo na konkretne probleme njihova snaga je upravo u tome, jer na toj platformi sve više ljudi hoće da se angažuje i što je još važnije izađe iz svojih domova. Minulog vikenda su aktivisti “Zajedničke akcije Blok 70 i Blok 70a” duž obale Save zasadili više od 600 sadnica, čime su pokazali da kad se jednom pokrenu građane više nije teško ni motivisati, ni uključiti u “društveno koristan rad”.
U Beogradu, osim njih, deluju i “Bitka za Košutnjak”, “ZaNaš Kej”, “Za naš parkić”, “Sačuvajmo Cetinjsku i Zetsku ulicu”, “Sačuvajmo Gardoš i Zemun”, “Srce grada”, “Pešaci nisu maratonci”, “Udruženje Topolska”, “Udruženje građana Kotež”, “Odbranimo Teslu”, “Za lepše, zelenije i uređenije poljanče”… Gotovo da nema dela grada gde se nije pojavio neki vid otpora bahatosti i osionosti vlasti i njima omiljenih “investitora”.
Ne uspevajući da im pripiše “opoziciono poreklo” ili “ekstremno levičarenje”, vlast naoko toleriše ovaj vid izražavanja građanske neposlušnosti, posebno kad su akcije masovnije. A onda, ispod žita, na razne načine pokušava da pojedinačno zastraši one koje su prepoznali kao “organizatore” i podstrekače.
To se upravo ovih dana događa građanima koji su uspeli u odbrani parka na Banovom brdu, ali prekršajne i krivične prijave protiv najaktivnijih nisu povučene. Oni sve pamte, ali pamte i građani!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar