Piše Ivan Mrđen: Kad država ne radi svoj posao

Filmski režiser Srđan Dragojević (57 godina, filmovi „Rane“, „Mi nismo anđeli“, „Lepa sela lepo gore“..., svojevremeno član Glavnog odbora i poslanik SPS) organizovao je na svom tviter nalogu zanimljivo utvrđivanje rejtinga „16 značajnih ličnosti opozicione scene u Srbiji“. Ovog vikenda biralo se između onih koji su do sada imali najveću podršku: Đorđe Vukadinović, Nebojša Zelenović, Marinika Tepić i Zoran Lutovac.

Pre bilo kakvog komentara smatram korektnim da objavim kako u ovom trenutku potpredsednica Stranke slobode i pravde ima naklonost više od polovine učesnika (56 odsto), dok su Lutovac i Zelenović dobili po 16, a Vukadinović 12 odsto „glasova“.

Kao što je to već uobičajeno na društvenim mrežama, mnogi su požurili da diskredituju i „organizatora“ i početni izbor, nisu retki ni oni koji sumnjaju u regularnost „glasanja“, a najviše je, čini se, upitna namera da se sve “značajne ličnosti opozicione scene u Srbiji“ na vreme presaberu i utvrde kojim putem i sa kakvim idejama misle da se spreme za predsedničke izbore 2022. godine.

Dragojević je napisao da se nada kako bi njih četvoro, zajedno, mogli da promene Srbiju, ali da ne vidi ko bi od njih, sam za sebe, mogao da bude ozbiljan protivkandidat predsedniku svega ovoga kroz godinu ipo dana. Na drugu stranu iste medalje ukazuje i tvit objavljen pod firmom „Poreski obveznik“: „Znate kad će Vučić da padne sa vlasti? Kad budete prestali da čekate ’neukaljana’ i ’nova lica’, A možda ni tad!“

Zato je možda poslednji trenutak da se težište opozicionog delovanja sa jalovog KO prebaci na širok prostor mogućnosti, koje se otvaraju pitanjem ŠTA. Na to je u subotu ukazao i kolega Peđa Obradović, napisavši: „Danas su u Srbiji dva važna skupa. U Boru građani brane svoje pravo na zdravlje i vazduh koji nije otrovan. A na Fruskoj gori, ljudi su isekli katanac na kapiji kojom je nekakav budući investitor zatvorio planinarsku stazu. To je tako kada građani ostanu bez institucionalne zaštite!”

Na stranu, što je moj prijatelj Žarko Bogosavljević primetio da su “investitori”, čim su se “protestanti” razišli, stavili novi katanac, ove dve akcije govore o sve izraženijoj potrebi građana da se suprotstave svakovrsnom nasilju, posebno u sferi urbanizma i ekologije. Borba protiv “pakovanja” planinskih reka u betonske cevi, nedavni protest protiv zagađenja vazduha u Smederevu, borba za očuvanje Košutnjaka, borba za park u Požeškoj ulici, čitav niz sličnih akcija… pokazuju da građane u ovom trenutku ne može da pokrene nikakva “visoka politika”, ali da se ne libe da brane ono što smatraju da im pripada ili na to imaju pravo.

Danas čist vazduh, sutra pravo da budu informisani, prekosutra pravo da budu ravnopravno zastupljeni u političkom životu… Ako mislite da u vašem okruženju nema razloga za proteste poput onih u Boru, Smederevu ili na Fruškoj gori, pogledajte šta su za samo četiri dana uspeli da sakupe na jednom mestu pokretači stranice “Baština bez zaštite”.

Više od pedeset priloga iz cele Srbije o zapuštenim i devatsiranim objektima i prirodnim bogatstvima, od kuće Čavića u Novom Pazaru na jugu do Dvorca Baba Pusta u selu Aleksa Šantić na severu, od mlina Karaš kod Jasenova na istoku do “Titove vile” na Zlatiboru na zapadu zemlje… “Dvorci, vetrenjače, letnjikovci, industrijska baština, parobrodi, ikonostasi, crkve, kapele, istorijske kuće, sve zvanično pod zaštitom države, a prepušteno zubu vremena, nemaru i vandalizmu”, napisao je ovog vikenda kolega Robert Čoban.

Kad država ne radi svoj posao građani imaju pravo da joj ukažu na to, a kad ni to nema efekta – sledeći je korak menjanje onih koji vode državu i državne poslove.