0
U vreme praznika postoji posebna opasnost po životinje zbog petardi i vatrometa jer plaše životinje, a mogu ih povrediti ili čak ubiti, rekao je Aleksandar Gavrić iz udruženja za spasavanje životinja Enimal reskju Serbia (Animal rescue Serbia), ukazujući da to kod njih može da izazove i razne psihičke probleme.
On je u FoNetovom serijalu razgovora Vidokrug napomenuo da je životinjsko čulo sluha mnogo superiornije od ljudskog zbog čega taj prasak mnogo jače utiče na njihov sluh.
„Oni ne znaju šta se dešava i aktivira se nagon za samoodržanjem, pa jednostavno krenu da beže, a ne znaju ni gde će da beže i onda se često dešava, ukoliko šetate psa ulicom, da vam se istrgne, iako je na povocu“, rekao je Gavrić.
Njegov je savet da vlasnici pasa u periodu praznika čvrsto drže povoce tokom šetnje, jer pas može da se istrgne i da padne pod kola ili upadne u šaht ili bunar, a mačke se zavuku na neka mesta odakle nekoliko dana neće da izađu i brinu vlasnike.
Udruženje, kako kaže, prima mnogo poziva tokom novogodišnjih praznika za vađenje pasa iz šahtova i pružanje pomoći životinjama.
Prema njegovim rečima, životinjama je potrebna ljudska blizina i briga u momentima pucnja petardi i vatrometa, pa Gavrić savetuje da ih vlasnici zagrle i da im tiho govore kako bi ih bodrili i stvorili im osećaj sigurnost, a mogu im i pustiti muziku.
„Ako ništa od toga ne pomaže i ako to toliko traumira životinju, onda neka pre praznika svrate do veterinara da se posavetuju koju vrstu sedativa mogu da daju životinjama i da nikako to ne rade na svoju ruku, jer sedativi za ljude i za životinje nisu isti“, naglasio je Gavrić.
Prema njegovim rečima, građani treba da obrate pažnju i izbegavaju upotrebu pirotehnike i tokom ostatka godine, jer naročito u letnjem periodu vatrometi povređuju ptice i slepe miševe.
„Slepi miševi su regulatori insekata, mi imamo problem sa insektima, a nismo svesni da su nam najbolji saveznici zapravo slepi miševi koji pojedu tone i tone insekata svake noći, dok mi izbacujemo vatromet među njih i ubijamo ih direktno“, objasnio je Gavrić.
Zakonska regulativa postoji, ali ju je teško primeniti, napomenuo je on, mada „postoje kazne za neovlašćenu upotrebu pirotehnike“.
Problem je, međutim, što teško možete tehnički kazniti nekoga kad baci petardu, jer dok se to prijavi i nadležni organi dođu, taj neko je već otišao. Zato je teško dokazati da je bacio petardu, a u mraku teško možete i da snimite ko je to uradio“, objasnio je Gavrić.
On smatra da je efikasnije podizati svest građana o tom problemu, jer „svi želimo da živimo u boljem svetu, ali od nas zavisi kakva će okolina biti“.
Kako je istakao, najbolje rezultate daju edukacije mladih koji će, kao budući odrasli, brinuti o planeti, pa je potrebno objašnjavati im na vreme šta i kako treba da rade.
„Mi imamo program koji se zove Mjau-vau ekspert, gde idemo po školama i vodimo psa i mačku, Badija i Adu, i radimo sa osnovcima, objašnjavajući im ono što je najvažnije u vezi sa životinjama“, naglasio je Gavrić.
On je zaključio da kod mladih ljudi postoje raspoloženje i dobra volja da brinu o životinjama.
Bonus video – Mentalno Razgibavanje – Vakcina protiv petardi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
