Pet najvećih grešaka koje je Srbija napravila tokom pandemije

Društvo 04. okt. 202108:18 > 08:42
Podeli:
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Pompezan i grandiozan bio je doček prvih vakcina u Srbiji, na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, a raširenih ruku pozdravio ih je, niko drugi, do predsednik Aleksandar Vučić, i time najavo početak kraja borbe sa koronavirusom. Međutim, 10 meseci kasnije, Srbija, koja je prva dobila vakcine, započela vakcinaciju i iza sebe po tom pitanju ostavila čak i zemlje EU, popela se na sam vrh liste država sa najvećim brojem zaraženih. Šta smo u prethodnih skoro godinu dana učinili da pobedimo pandemiju? Ništa.

Srbija je na prvom u Evropi, a na četvrtom mestu u svetu, po broju novih slučajeva koronavirusa na milion stanovnika u poslednjih sedam dana, pokazuju najnoviji podaci sa sajta worldometers.info. Sa 5.509 novozaraženih na milion stanovnika, Srbija je pretekla Crnu Goru (4.976), iza koje slede Litvanija (3.783) i Velika Britanija (3.552). Među prvih deset zemalja po tom parametru našle su se još dve države sa prostora bivše SFRJ – Slovenija na osmom i Hrvatska na desetom mestu.

Kako smo od zemlje koja je prva dobila vakcine i započela vakcinaciju, stigli do najzaraženijih u Evropi?

Specijalista za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić, smatra da je u pitanju čitav niz grešaka.

„Prvo, vakcine su nabavljene na vreme i na tome svaka čast predsedniku i vlastima, ali tu se njihova misija nažalost završava. Predsednik je pokazao da nije dosledan u ovoj borbi. U martu je većina građana vakcinisana sinofarmom, za koju se ispostavilo da je slabog kvaliteta. Međutim prošlo je šest meseci i bilo je vreme za treću dozu. A mi smo kasnili… Kod nas se o svemu predugo odlučuje i mnogo premišlja i zato uvek kasnimo. Odluku o trećoj dozi, vlast je trebalo da donese mnogo ranije, kao što su to uradili u Izraelu“ objašnjava prim. dr Plavšić.

Drugo, naglašava ona, očekivalo se da će ljudi sami ići na vakcinaciju, ali to se nije dogodilo.

„U međuvremenu su na sve televizije pušteni moćni antivakseri, poput Nestorovića, koji su veoma agresivni. Oni su stvorili vojsku antivaksera, a država je napravila ogromnu grešku jer nije uspostavila dobru vakcinalnu strategiju. Niko nije radio na edukovanju stanovništva o važnosti vakcinacije i o neštetnosti vakcina, o njenoj mnogo većoj dobiti, nego što je potencijalna štetnost. Fajzer je recimo, izašao veoma transparentno sa tekstovima i prilozima o efikasnosti i nuspojavama vakcine. Sve rezultate do kojih bi došli, oni su ih objavljivali vrlo jasno“, navodi doktorka.


Treća greška su dezinformacije.

„U jednom trenutku pojavila se možda i najstrašnija dezinformacija, a to je da Fajzer izaziva sterilitet. Za to ne postoje nikakve naučne osnove, međutim lažna vest kružila je među građanima i antivakseri su pobedili u toj propagandi, dok država nije učinila ništa da to spreči. Ujedno su ljudi na vlasti dali svojim ponašanjem najnegativniji primer narodu, kako da se postave prema vakcini i virusu. Niko nije nosio maske, ni poštovao mere. Ljudi iz vlasti su prvi organizovali ogromne skupove na otvaranju fabrika i prisustvovali slavljima. Ako oni ne nose maske i prave masovne skupove, zašto bismo se mi ponašali drugačije. Tako razmišlja prosečan građanin. To malo mera koje su donošene na kašičicu, vrlo su kolebljive, sve se predugo priprema, odlučuju nedeljama o najprostijim merama, i sve su neke neodređene forme izlaganja. Sve je ukazivalo na to da će ta kolebljivost imati strašne posledice“.

Četvrta greška – odluka o kovid propusnicama.

Da su kovid propusnice donete pre dva meseca, kada su sa njima krenule i druge zemlje, ne bi došlo do ovoga. Kod nas ni minimum nije ispoštovan. Jedna mera je bila stroga kontrola već postojećih mera, a to su na Kriznom štabu izgovorili jednom i nikad više. Ko je to kontrolisao i gde, niko ne zna. Tokom leta smo imali mali broj kovid pacijenata i na virus se brzo zaboravilo. Delta talas je najavljivan nekoliko mesci unazad, od kako se pojavio u Indiji. Statističari su vrlo precizno izračunali kad će stići i kod nas. Imali smo dovoljno vremena da se pripremimo i zaštitimo:

– Da se zdravstveni kadar odmori

– Da se obuče novi zdravstveni radnici

– Da se reorganizuju i poprave ‚slabe tačke‘, a to su kovid ambulante i prijemna odeljenja infektivnih bolnica

– Da se sistem testiranja pojednostavi i da se omogući pristup testovima, koji bi morali da budu jeftiniji. Sad svako treba da se javi svom lekaru, pa da on proceni i da uput za test, a to je procedura koja predugo traje.

Peto: Ko je kriv?

„Članovi Kriznog štaba treba da snose punu odgovornost za svoje postupke. Takođe nemedicinski deo štaba snosi deo odgovornosti. Oni su veoma bahati, toliko da premijerka kaže da je država sve uradila, ali da ne mogu da uče ljude kako da žive. Umesto da im na svom primeru to pokažu, toliko mogu. Živimo paralelne svetove. Sa jedne strane, postoje ljudi koji su se totalno isključili jer ne žele da prate dešavanja sa koronom i negiraju postojanje virusa. Ipak, kad se razbole ne znaju šta ih je snašlo i jure kod lekara. Sa druge strane su prepune bolnice i zdravstveni radnici koji ulažu natčovečanske napore da pomognu i spasu živote“, zaključuje prim. dr Plavšić.

Na situaciju u kojoj su se našli građani Srbije, a koja podseća na početak pandemije i najteže dane, reagovao je i epidemiolog dr Zoran Radovanović.

„Nabavka vakcina bio je sjajan posao. Međutim, ostala je tajna kakve smo sve materijalne i nematerijalne ustupke obećali kao zemlja, da bismo ih tek tako dobili. Nabavka vakcina je odjeknula, vlasti su se hvalile, ali onda su odjednom potpuno zaboravili na to. I sve je ostalo pod nekim velom tajne. Nije stvar bila samo u nabavci, već i u primeni, ali je za vlast to bilo manje atraktivno. Izostao je deo zdravstvenog prosvećivanja naroda, čak su ohrabrivane ideje koje su antivakcinalne. Ljudi sa izmišljenim citatima iz navodno naučne literature, imali su ogroman prostor u medijima. Nastala je šizofrena situacija. Sa jedne strane imate poruku da treba da se vakcinišete, a istovremeno vam sa nacionalnih frekvencija javljaju da je vakcina opasna, a to pričaju ljudi sa akademskim zvanjem“, smatra dr Radovanović.

Odgovornost Kriznog štaba je velika.

„Njihova pasivnost sada trpi posledice. Krizni štab je po zakonu dužan da se bori protiv epidemije, a po Krivičnom zakoniku je odgovoran ako to ne radi. Nečinjenje je kažnjivo po članu 248. Krivičnog zakonika. Nisu ništa uradili jer su potpali pod uticaj političkog pragmatizma. Više nije važno koliko će ljudi umreti, važno je da se održi rejting. Krivica medicinskog dela Kriznog štaba je što nisu rekli da ih obavezuje hipokratova zakletva da brinu o zdravlju ljudi. Ili se držimo struke ili podnosimo ostavku. Politički deo štaba to ne bi smeo da ignoriše. Oni će jednog dana odgovarati za ovo što nam se sada dešava“, naglašava dr Radovanović.

Nova.rs ispred Kovid ambulante u Zemunu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar