Patrijarh Porfirije danas na Kosovu, u Pećkoj patrijaršiji, a onda i u Visokim Dečanima

Uskrsnuće Hristovo, "praznik nad praznicima", kako se naziva, slavi se litugrijama i brojnim običajima.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve(SPC) patrijarh Porfirije je na Kosovu i Metohiji, u manastiru Pećka patrijaršija, sutra, drugog dana proslave Uskrsa, u manastiru Visoki Dečani.

U Uskršnjoj poslanici je poručio da Srbi sa Kosova i Metohije nisu prepreka nekom navodno boljem životu, već deo jednog istog, srpskog, naroda i „jedno Telo u Hristu".

"Danas se, s posebnom pažnjom i brigom, molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, vekovnom istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda, neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj Crkvi, veri i sebi samima", naveo je patrijarh Porfirije.

Podsetio je "sve i svakog među nama da nije dovoljno voleti Kosovo i Metohiju samo na rečima" i dodao: "Ta se ljubav mora pretočiti u dela, u konkretnu brigu o bližnjima, u bratoljubiva dela milosrđa, u staranje o deci i o svima kojima je pomoć neophodna".

"Ne sme se dopustiti da se u svesti našeg naroda Srbi s Kosova i iz Metohije predstave kao prepreka ili smetnja nekom budućem, navodno boljem životu. Bez njih, bez naših kosovsko-metohijskih Srba, bez Srba Stare Srbije, nema boljeg života ni za koga od nas. Svi smo mi jedan narod i jedno Telo u Hristu, povezano istom verom i istim stradanjem, ali i istom nadom i istim proslavljenjem", poručio je patrijarh Porfirije.

Takođe je, u jednom delu poslanice, istakao da opraštanje i neophodnost da se prekine krug mržnje nisu tek moralni zahtev niti apstraktno načelo, nego je to "projava Vaskrsenja i učestvovanja u njegovoj sili i slavi".

Poslanica se čita u svim srpskim crkvama i manastirima, u zemlji i rasejanju.

Na praznik se vernici pozdravljaju sa Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse, ali i sve do Vaznesenja Gospodnjeg, odnosno Spasovdana, koji je ove godine 21. maja.

Običaj je da se jaja farbaju u crveno, prvo se ostavlja do narednog Uskrsa i naziva čuvarkuća. Vernici se na praznik kucaju ofarbanim jajima.

Sedmica posle Uskrsa naziva se svetla, pesme koje se tada pevaju su vesele pa i ako prilike nisu takve.