Kartelski dogovori: Ko nije uz vlast, ne može ni do zemljišta u Beogradu

Zemljište u Radničkoj ulici, preko puta Ade Ciganlije, nedavno je prodato na licitaciji, a jedni ponuđač tom prilikom bio je Beograd na vodi.Beograd na vodi kupio je 5,6 hektara zemljišta gde su nekada bili rezervoari Naftne industrije Srbije, i to po ceni od 27 miliona evra. Ono što je bilo čudno u celoj priči jeste da je zemljište prodato firmi koja duguje Gradu Beogradu 100 miliona evra, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić ranije je rekao da ovo preduzeće taj dug otplaćuje kroz izgradnju javne infrastrukture.Da ovo nije redak slučaj, potvrđuje i urbanistkinja Iva Čukić koja je ranije za beogradske medije upozorila da se na sve licitacije zemljišta koje prodaje Grad poslednjih meseci javlja samo jedan ponuđač.Dragan Dobrašinović iz "Uspravne Srbije" ocenjuje da je poslednjih nekoliko godina trend da se prilikom javne nabavke ili prodaje ide na to da se stvari svedu na jednog ponuđača."Iz godine u godinu kada se radi o javnim nabavkama drastično se smanjuje broj ponuđača. Dakle postoji jasan trend da se isključuju svi oni koji nisu u nekoj vrsti partnerstva sa vlastima i biznis partneri se jednostavno čuvaju, a svi drugi koji nisu u toj vrsti njihove poslovne i političke kombinacije se isključuju na razne načine", navodi Dobrašinović za "Novu".Jedan od tih način isključivanja, kako kaže naš sagovornik, jeste da se tim drugim ponuđačima "stavi do znanja" da javna nabavka ili prodaja nije za njih i to tako što se propišu uslovi koji su prilagođeni samo jednoj strani, odnosno jednom kupcu ili prodavcu u zavisnosti da li se govori o licitaciji (javnoj prodaji) ili tenderu (javnoj nabavci).Iako u zakonima ne postoje prepreke za ovakve prakse, Dobrašinović ističe da se postavlja pitanje zašto ima samo jednog ponuđača i kako je to samo jedna strana zainteresovana za neku nabavku ili prodaju."Kod tendera jedan ponuđač nije nikakva prerpreka da se on sprovede, a kada se nešto prodaje koliko je meni poznato ni tu ne postoji zakonska prepreka da se izvrši prodaja kada postoji samo jedna zainteresovana strana", kaže naš sagovonik.Upitan da li neko stoji iza prakse da se na tenderima i licitacijama javljaju različite firme, ali uvek samo jedan ponuđač, Dobrašinović ocenjuje da su to najčešće karteli.Naime, uvek se pojavljuje druga firma da taj kartel ne bi bio toliko očigledan, ističe naš sagovornik.Dobrašinović za "Novu" navodi da se tržište jednostavno "isparceliše" i da se naprave jasni dogovori između firmi."Tako se pojavljuje jedna, pa druga, a onda neka treća kompanija, a po svojoj suštini to je jedna firma. Svejedno je kako god se zvala neka kompanije jer su one po pravilu deo kartela. One imaju jasne dogovore, ali svi u suštini rade za jednog ili za grupu vlasnika koji su povezani u svojim poslovnim odnosima", ocenjuje on.Dobrašinović upozorava da svako svođenje licitacije ili tendera na jednog kupca ili prodavca dovodi do toga da imamo ozbiljnu štetu u javnim finansijama, odnosno manjak prihoda kada država nešto prodaje ili veće rashode kada nešto kupuje.

"Stihijska rasprodaja bez jasnog plana"

Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograda navodi za "Novu" da taj pokret već više godina prati javne licitacije i prodaje imovine Grada Beograda i ocenjuje da se radi o "stihijskoj rasprodaji vredne imovine poput zgrada, stanova i zemljišta, a sve bez jasnog plana".Kao primer jedne takve prodaje, navodi slučaj Sava centra koji je nekoliko puta oglašavan i čija cena je sa početnih 100 miliona evra spuštena na ispod 20 miliona, a gde je jedini ponuđač bila kompanija "Delta" Miroslava Miškovića."Ovakvim postupcima građani i građanke Beograda ostavljaju se bez mogućnosti da u budućnosti oblikuju život u gradu po svojim potrebama i željama, a investitorima se pruža prilika da po bagatelnim cenama uvećaju svoj kapital", upozorava Veselinović.Da se radi o kartelskom dogovoru, saglasan je i Dobrica Veselinović.On ističe da je evidentno da se u brojnim slučajevima kada postoji samo jedan ponuđač radi o nekoj vrsti kartelskog dogovora, gde veliki igrači pre same licitacije, kako kaže, "podele plen" kako jedni drugima ne bi podizali cenu na samim licitacijama."Sa druge strane umesto rasprodaje našeg grada pokret Ne davimo Beograd smatra da naša javna dobra treba da se čuvaju, unapređuju i uvećavaju tako da služe društvu i građanima i građankama u budućnosti", ističe Veselinović.Bonus video - Sporan tender za rendgen

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sporantenderzarendgen-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2541918"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram