Osmomartovsko ludilo roditelja: Za učiteljice se kupuju pokloni vredni i više stotina evra

Svake godine krajem februara počinje, doslovno rečeno, osmomartovsko ludilo, kada se roditelji u vajber porukama dogovaraju o kupovini zajedničkog poklona za vaspitačicu, učiteljicu ili razrednu njihove dece.

Već nekoliko godina "utihnuli" su skromni buketi prirodnog cveća, karanfil, ruža ili čestitka od deteta jer su, kako izgleda, mame odlučile da preuzmu stvar u svoje ruke.

"Dragi roditelji, bliži se 8. mart, trebalo bi da počnemo sa prikupljanjem novca za poklon učiteljici. Imate li predloge šta bismo mogli kupiti? Šta do sada niste kupovali? Da li mislite da treba da prikupljamo po 500, 700 ili 1.000 dinara? Molim vas, glasajte za željenu opciju", ovako glasi poruka od jedne mame koja je napravila posebnu roditeljsku grupu, namenjenu za kupovinu poklona učiteljici povodom 8. marta.

Svi su se uključili - bilo je onih koji su predlagali novčanik, vaučer u nekoj od drogerija, knjigu, a bilo je i mama koje su istakle da je dovoljno da svi daju po 200 dinara i da joj kupe simboličan buket sveća uz bombonjeru i čestitku koju će joj napraviti sama deca.

"Ma kakvi, bolje nešto konkretno, pa neka joj ostane kao uspomena. Kožna torba je sjajna, uvek će se sećati dece kad god je bude nosila", napisala je druga mama.

I tako u beskraj.

Majka Gordana Soćanin koja je i članica Udruženja "Roditelj" kaže za Nova.rs da joj je ova tema i te kako poznata. Smatra da je pogrešno što su roditelji preuzeli ovaj "zadatak" na sebe umesto dece.

"Ja sam majka jednog gimnazijalca i od početka srednje škole roditelji se ne mešaju u kupovinu poklona za razrednu. Moje dete i njegovo odeljenje često obraduju i neku drugu omiljenu nastavnicu, ne samo razrednu, pa čak i za rođendan, tako što se dogovore i kupe joj cvet ili knjigu. Deca najbolje poznaju svoje nastavnice i najbolje znaju šta one vole odnosno koji cvet, knjigu... Treba pustiti decu da se sama organizuju jer, verujte, ispadne mnogo bolje nego kada roditelji umešaju prste. Deca su i kreativna i skromna, a to i obraduje njihove nastavnice, dok ih skupoceni pokloni dovode u neprijatnu situaciju", ističe Dragana.

Dodaje da sve zavisi i od sredine, te da deluje da je organizacija osmomartovskog poklona u manjim gradovima svedena na "pristojniju meru".

"Kad kažem 'pristojno', mislim na buket cveća ili deca naprave poklon-čestitku, poklon-pano sa njihovim zajedničkim slikama, dakle nešto prikladnije. Naravno, uvek je bilo roditelja i ima ih i dalje, koji individualno kupuju poklone, što je, opet, na svakom roditelju da odluči, ali je mnogo bolje kada se deca dogovaraju između sebe. I stariji osnovci i srednjoškolci  mogu da se dogovore koliko novca da skupe, ko će biti blagajnik, pa kupe nešto simbolično. Uvek ima preterivanja, ali često ni učiteljicama ni nastavnicama nije prijatno", smatra naša sagovornica.

Drugo je, kaže, kada deca završavaju osnovnu ili srednju školu, pa žele da se zahvale razrednoj. Tada je prihvatljivo da se roditelji "uključe" u organizaciju poklona.

"Tada može da bude neki konkretniji poklon, ali ja bih opet ostavila deci da odluče, s tim što mogu nas roditelje da pitaju za mišljenje ili savet. Ali za 8. mart ima preterivanja, a nema potrebe. Nažalost, praksa je pokazala da se roditelji i posvaćaju u vajber grupama. Ima onih koji se, recimo, ne slažu da treba davati po 1.000 dinara, ali im je glupo da to i napišu. Ali ima i onih glasnijih koji smatraju da danas 1.000 dinara ništa ne znači. Pa kažu da nastavnice imaju male plate i da je ovo sjajna prilika da im kupe nešto lepo. I to je tačno, zaista. Ali mislim da ih time dovodimo u neprijatnu situaciju", priča Dragana.

Uzajamno poštovanje, a ne skupi pokloni

Učiteljica Svetlana Milutinović iz Osnovne škole "Mihajlo Pupin" koja 30 godina radi u prosveti kaže za Nova.rs da se na početku njene karijere 8. mart obeležavao na potpuno drugačiji način nego što se to radi danas.

"Roditelji su tada nekim sitnicama iskazivali zahvalnost zato što radimo sa njihovom decom. To je bilo nešto simbolično sa nekom lepom posvetom. Međutim, već nekoliko godina, situacija je drugačija, a tome su doprinele vajber poruke u kojima se polemiše o poklonima za učiteljice. To je postalo ružno. Svima nama koji radimo u školi to se ne dopada jer je predstavljeno kao da mi očekujemo od dece i roditelje da nam nešto kupe. A verujte mi, mi ne očekujemo ništa osim poštovanja koje smo, nažalost, izgubili", kaže ona.

Dodaje da je ovo najteže vreme za prosvetu i obrazovanje i da bi svim prosvetnim radnicima najviše značilo poštovanje, a ne skupi pokloni.

"To je prevazišlo svaku meru, mediji se bave time šta se kupuje za poklon učiteljicama, polemiše se na društvenim mrežama... To je uzelo velikog maha, a zapravo treba sagledati suštinu, a to je da učenik kada dođe u školu, svaki dan, a ne samo 8. marta, poštuje svog učitelja i nastavnika, da taj roditelj posluša ono što mu kažemo i da se jednostavno vrate neke prave vrednosti. Nama nije do poklona", iskrena je ona.

Pomoć za bolesnu decu

Prošle godine je cela Srbija čula za sjajnu učiteljicu Dinu Vojnović iz zemunske Osnovne škole "Rade Končar" koja nije želela da joj deca kupuju brendiranu torbu, parfem, kožni novčanik ili vaučer od nekoliko hiljada dinara, što je postalo praksa u skoro svim školama.

Ona je, u dogovoru sa decom, sav novac koji je prikupljen za njen osmomartovski poklon uplatila za jednog bolesnog dečaka kom je bio potreban novac za lečenje u inostranstvu.

"Ovo nije moja ideja, ovo je zajednički predlog. Samo sam sugerisala deci da ne želim nikakve poklone za 8. mart jer to je nekako izgubilo smisao. Sakupljaju se sume novca koje nisu nimalo prikladne. Ne želim da ružim, niti da neko pomisli da imam nešto protiv toga. Svi slavimo ovaj praznik i želim da ovaj dan bude svaki dan, a ne samo kad je 8. mart, zato smo svi zajedno rešili da ove godine nema poklona. Ponosna sam što sa roditeljima uopšte nisam razgovarala o ovoj humanoj ideji, nego samo sa decom koja su predlog preneli mamama i tatama", objasnila je ona za naš portal.

"Pomozite nekome ili udomite psa"

Redakcija portala Nova.rs pitala je korisnike na društvenoj mreži Fejsbuk da li kupuju poklon za 8. mart vaspitačicama i učiteljicama svoje dece, kao i šta im najčešće kupuju.

Komentari su različiti. Ima i onih koji žele da kupuju poklon jer smatraju da je to najmanje što mogu da učine za učiteljice i vaspitačice.

"Naravno da sam kupovala. Te žene provode puno vremena sa našom decom i vole ih. I kad se nisu dogovarali roditelji ili deca, slala sam poklone vaspitačicama, učiteljicama, razrednoj. To mi je baš lep gest zahvalnosti i to bude uglavnom nešto od kozmetike ili što se koristi svaki dan".

"Ne kupuju deca već roditelji u znak poštovanja i zahvalnosti za nečiji rad i trud, za to što se neko bavi vašim detetom i to vrlo često i više nego sami roditelji. Za to što neko boravi više od pola dana sa vašim detetom i brine o njemu za to vreme", "Da, da, preko viber grupe se prvo dobro posvađamo, pa onda kupimo poklon".

A tu su i oni koji imaju drugačije mišljenje oko kupovine osmomartovskog poklona.

"Svake godine uzmemo neki mali znak pažnje, ali baš mali, a ostatak novca zajedno sa učiteljicom uplatimo za bolesnu decu".

"Nema potrebe da deca kupuju poklone, njihov posao i jeste da rade sa decom".

"Da, mi skupljamo da joj kupimo stan", bio je jedan očigledno ironičan komentar.

Uključila se i jedna nastavnica.

"Ja sam nastavnica, često deci govorim da mi ne kupuju ništa, nego da mi nešto nacrtaju ili napišu, tako da ja svakodnevno dobijam crteže i presrećna sam. Isto tako ako baš žele da troše pare na mene, kažem da nahrane nekog psa ili mačku sa ulice ili još bolje udome. Verujem da je dosta nastavnica takvih".

"Ima mnogo nastavnica koje zbog prozivanja koje počne još u aprilu po društvenim mrežama i pretvori se u pljuvačinu po prosvetnim radnicima više ni cvetić ne žele da prihvate", glasi komentar.

A kakvo je vaše mišljenje povodom toga?

BONUS VIDEO: Niko neće da radi u školama, kako do novih nastavnika?