Olivera Zekić izabrana za predsednicu Saveta REM-a

„Diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje, sa višedecenijskim iskustvom u medijima i nevladinim organizacijama, a u poslednjih pet godina je nezavisni medijski konsultant“, navela je u biografiji kada je u julu 2015. izabrana za novu članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), na mandat od pet godina. Na sajtu REM ne nalaze se njeni biografski podaci.Prema pisanju „Danasa“, „u novinarstvu se pojavila u redakciji Dnevnog telegrafa (DT) 1996. kao studentkinja iz Kraljeva, poput mnogo mladih ljudi koji su hrlili u tabloidnu medijsku industriju na početku njenog procvata“.„Njen tadašnji prvi urednik, a sadašnji poslovni i životni partner Ivan Radovanović, odmah je uočio talenat. Zekić je prilikom kampanje za lokalne izbore 1996. imala prvu ozbiljnu priču, kada je tadašnji gradonačelnik Nebojša Čović poslao policiju na štrajkače u GSP – dobila je udarac pendrekom po ruci, a DT nekoliko tiražnih naslovnih strana. Potom je postala glavni politički novinar DT magazina, nedeljnog dodatka, tada najjačeg tabloida u vlasništvu Slavka Ćuruvije. Po prirodi posla, u to vreme često je kontaktirala, između ostalih, i sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom SRS, zaduženim i za medije, kao i sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS“.Nakon ubistva Slavka Ćuruvije i gašenja „Dnevnog telegrafa“, kako navodi „Danas“, zaposlila se u FONAS-u, organizaciji koju je osnovao visoki funkcioner SPS Branislav Ivković.„Vreme nakon Petog oktobra u Zekićkinoj biografiji nije najjasnije, ali se potom pojavljuje u konsultantskoj agenciji koja se vezuje za Gorana Vesića i Ivana Radovanovića. Kada Radovanović 2009. nakratko obnavlja umrli dnevni list ‘Borbu’, koji se povezuje sa tada optuženim za šverc cigareta, a kasnije oslobođenim Stankom Subotićem, Zekić je glavna i odgovorna urednica. Nakon dolaska Vučića na vlast, njih dvoje rade politički pi-ar za Dačića, tvrdeći da nemaju veze sa MSP. U javnosti gotovo uvek su zajedno, kao i na gala okupljanju u ‘Savanovi’ prilikom proslave ‘Beograda na vodi’.“Ona sama o sebi kaže:„Devedesetih sam bila novinar i urednik ‘Dnevnog telegrafa’ Slavka Ćuruvije, osuđivana zajedno sa njim i ostalim kolegama, i tada sam upoznala i Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića, i postali su mi prijatelji, bez obzira na sve što sam o njima pisala. A pisala sam takve stvari zbog kojih mi je bio zabranjen ulazak u prostorije SRS-a, ali nikada mi nije bilo zabranjeno da popijem kafu sa Vučićem, ili sa Dačićem. To su bile te devedesete, tukli smo se, vrlo pošteno, ali bez ičeg ličnog u svemu tome. A sada fondacija koja nosi Slavkovo ime objavljuje tekstove u kojima je moja biografija svedena na to ‘da sam radila za Baneta Ivkovića’. Zamisli. A sa Banetom Ivkovićem me je upoznao Slavko Ćuruvija. I kada su nesrećnog Slavka ubili, nisu me zvali ni iz NUNS-a, ni iz bilo koje redakcije, nego me je zvao taj Bane Ivković i ponudio mi posao. Rekla sam mu da to neće moći, jer sam već radila sa drugarima iz Otpora, ali on je rekao šta to ima veze, i zaposlio me. I da se vratim na temu, i tužbu, užasno me je iznerviralo to što je moje prijateljstvo sa Dačićem, koje traje poslednjih dvadeset godina, i moje često gnjavljenje tog čoveka, maltretman kojem sam ga izlagala ubeđujući ga da priča sa svima, pa i sa ljudima sa N1, koji su me molili da to radim, sada predstavljeno tako kako je predstavljeno – da sam ja njegova saradnica. E pa, nisam.“Podseća da u biografiji ima i to da je bila glavna urednica „Borbe” 2009. godine, „i da su te novine, koje je tadašnji režim ugasio, prve otvorile strane gej populaciji, i glasno se zalagale za gej paradu, a kolumnisti su nam bili i Boban Stojanović, Predrag Azdejković, Goran Miletić, Boris Milićević… Drugim rečima, šta sam mislila onda, mislim i sada“.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram