Odgovor Episkopu Sergiju: Sveti Sava - nada probuđenog čoveka

"Iako Krajišnik po poreklu i ličnom izboru, rođen sam i odrastao pod vojvođanskim nebom, pod kojim danas gledam nemile scene izrežirane od onih koji su zloupotrebili jednu veliku tragediju da bi zemlju gurnuli u ambis bratomržnje", piše episkop Sergije u tekstu za Politiku i dodaje da smo "valjda toliko sazreli da vlast menjamo na izborima, a ne ulicom i prevratima".

Pismo, odnosno ogovor Jelene Petrović, sa teologija.net prenosimo u celosti.

Dragi vladiko,

Ako već tako lako pominjete Svetog Savu, trebali biste da znate da najveća zasluga Svetog Save jeste uspostavljanje pravne države, naše države. Sava je onaj koji ustaje protiv države, pa i svoje porodice, onaj koji napušta unapred mu zadate dužnosti, jer ne želi da izda sebe i svoj ideal. Sveti Sava je dobro razumeo suštinu ljudskog društva, koje počiva na međuzavisnosti pojedinaca i organizovanosti institucija. Ljudi su društvena bića koja, uzajamno sarađujući i razmenjujući dobra i usluge, grade zajednice radi lakšeg i boljeg života.

Ono što društvo čini celovitim jeste skup pravila koja regulišu odnose među njegovim članovima i postojanje institucija kao stubova te organizacije. Institucije predstavljaju dugotrajne i prihvaćene obrasce unutar zajednice, bilo da su to tradicije, običaji ili velike organizacije poput škola, sudova ili crkava. Sveti Sava je uvođenjem pravnog poretka i osnivanjem crkvenih i svetovnih ustanova utemeljio ideju pravne države, prepoznajući da samo uređeno društvo, koje počiva na jasnim pravilima i snažnim institucijama, može obezbediti harmoniju, pravdu i napredak za sve njegove članove. Ispada, međutim, da je sve za šta se Sveti Sava zalagao danas suprotno onome što Vi kroz svoje reči i dela branite.

Gde ste bili, vladiko, da se oglasite i odbranite devalvaciju Svetitelja kada su poneli njegov orden ljudi sumnjive prošlosti?! Gde ste bili, vladiko, da odbranite Svetitelja kada je plagijator dobio zaslugu onoga koji je utemeljitelj obrazovanja našeg naroda? Gde ste bili kada su kriminalci nagrađivani za „zasluge“ u društvu?

Da Sveti Simeon nije investirao najbolje graditelje u hramove koje je podizao, te da se neki od istih srušio u toku bogosluženja, da li biste to nazvali tragedijom ili zločinom? Ili biste to pripisali osvetoljubivom Bogu koji kažnjava grešne?

Kažete da nismo u stanju da ugledamo lice bližnjeg. Kako, vladiko, kada ljudi skoro cele Srbije stoje rame uz rame jedni uz druge? Da li studenti koji trče za vozačima automobila, a koji ovih dana gaze našu decu, izgledaju kao oni koji ne vide lice stradalog bližnjeg? Jeste li pogledali snimak kako izgledaju lica ljudi dok gledaju kako deca na trotoarima krvare? Meni liče na lica puna bola onih revnitelja ispod Hristovog krsta. Lice vašeg bližnjeg je lice vlasnika države, onog koji ume da plati i da kupi. Ali znate, vladiko, svako dete jedanput odraste i počne samostalno da se stara o sebi i da privređuje. Onda prestaje da biva rob i dužnik, već može da istupi i da kaže naglas šta misli.

Kojim velikim zlom nam pretite? Zlo je već odavno iznad Srbije iz koje nam deca odlaze, u kojoj vlast omalovažava i vređa akademsku zajednicu, u kojoj nam žene umiru u porođajnim salama, gde nam deca ubijaju decu po školama… Kako mislite da možemo da promenimo vlast na izborima koji nisu legitimni? Pominjete i branite izbore jer je pozicija predsednika ugrožena, umesto da branite njihov integritet. Očigledna je neistina da vas zanimaju izbori i demokratija i da to nije ono što branite.

Kažete da su ovo besmislene blokade života. Ovde života nema, vladiko, samo borba za isti, u kom su ljudi konačno spremni da se s njim suoče, ne zato što žude za ponuđenim večnim životom, već zato što ga ne mogu ni zadobiti, jer kada sagledaju svoj život ne vide mu smisao. A bez smisla nema ni vere. Životu se pristupa sa hrabrošću, široko otvorenih očiju, i probuđenih čula, jer senzitivnost, lepota kreativnosti i ljubavi, postojanost i snaga etičkih načela, kao i čisto, prema svima otvoreno srce koje zrači večnu svetlost i toplinu neisprljane ljudske duše, najuzvišenije su poruke života, a sve to je danas na ulicama Srbije.

I znate, dragi vladiko, kad se već pozivate na Svetog Savu, ne zaboravite da se Sava povukao sa trona arhijereja, onda kada je postao svestan da više nije u stanju da dovoljno dobro dela na dobrobit svoje Crkve i države. Ima li danas onih koji bi uradili isto? Možda je vreme da napišete tekst i o tome.