Drevna japanska tehnika ručnog pravljenja papira zaživela je u Kragujevcu, sa idejom za osnivanje socijalnog preduzeća u kome bi radile osobe sa poteškoćama u razvoju. Ručno pravljeni papir izuzetno je cenjen na tržištu, njegova upotreba je široka, a posebno je tražen za slikarske i grafičke podloge.
U inkluzivnoj radionici u Kragujevcu, koja postoji samo dva meseca, već su nastali prvi proizvodi od ručno pravljenog recikliranog papira. Za njihove novogodišnje kalendare uveliko stižu porudžbine, pa će tako četvorica mladića sa poteškoćama u razvoju koja su radno angažovana, uskoro dobiti i svoj prvi honorar, a to će im ujedno biti i prvi novac ikada zarađen.
Nikola (29), ekipi Nova.rs ponosno pokazuje papir koji je napravio sa svojim kolegama i odmah se nudi da nam objasni čitav proces proizvodnje. Spremno dodaje da mu je na poslu mnogo lepo i „da nije ništa teško’’.
Zadrugarstvo Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
,,Svi znamo da radimo sve i stalno se menjamo. Prvo očistimo papir od celofana i folije, onda ide na seckanje. Posle ga dugo mešamo sa vodom, cedimo kroz sito, prosušimo i istanjimo kroz ovaj valjak. Na kraju ga stavimo na šperploču da se suši. Nije ništa teško i meni je mnogo zabavno dok sve ovo radimo’’, zadovoljno i u dahu ispričao nam je Nikola kako se pravi papir po tradicionalnoj japanskoj tehnici.
Zadrugarstvo Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
Ovaj projekat socijalnog preduzetništva pokrenulo je Udruženje ,,Zadrugarstvo’’, u partnerstvu i na iskustvima Udruženja ,,Naša kuća’’ iz Beograda, prvog socijalnog preduzeća u Srbiji, koje već nekoliko godina pravi papir od iskorišćenih paklica cigareta.
Sam proces ručnog pravljenja papira je cirkularna ekonomija, otkriva u razgovoru za Nova.rs Tamara Popović, predsednica i osnivač ,,Zadrugarstva‘‘ i objašnjava da to znači da se od jednog proizvoda, tačnije otpada, direktno pravi novi proizvod. Ističe i da je prednost ručne izrade papira minimalan utrošak električne energije, a finalni proizvod je potpuno ekološki, jer se u sirovu smesu za papir ne dodaju nikakvi aditivi niti lepak.
Ručno pravljenje reciklažnog papira, kaže Tamara, ujedno je i radna terapija i izvor prihoda.
,,Odrasle osobe sa autizmom i drugim poteškoćama u razvoju su najugroženija grupa invalida i oni vrlo teško dolaza do bilo kakvog radnog angažovanja. Socijalni programi koji su im trenutno dostupni u Kragujevcu, uglavnom su u vidu dnevnog boravka i zasnivaju se na medicinskom modelu ili kreativnim radionicama. Mi smo želeli da ih naučimo veštinama da mogu sami da stvaraju i da za svoj rad dobijaju novac‘‘, objasnila je Tamara cilj ove inkluzije.
Zadrugarstvo Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
Novodi da su ceo projekat, pre dva meseca započeli sa malom grupom, ali je plan da se u doglednoj budućnosti osnuje socijalno preduzeće gde će biti zaposlene osobe sa najrazličitijim oblicima invaliditeta.
Sirovina za reciklažu stiže od građana sa pušačkim navikama
U nekoliko kragujevačkih kafića postavljene su kutije za odlaganje praznih paklica cigareta, a za ovu vrstu reciklaže pročulo se i po gradu, pa građani i sami donose materijal za reciklažu. U Zadrugarstvu kažu da su do sada prikupili i preradili paklice koje bi mogle da stanu u četiri gradska kontejnera.
Materijal za reciklažu nije izabran slučajno, kaže Tamara Popović i objašnjava da kutije za cigarete sadrže veliki procenat celuloze, odnosno da su industrijska pakovanja sa najvećim procentom čistog papira, pa su zbog toga prazne paklice idealan reciklažni materijal.
‚,Naši ‘radnici‘ odlično su savladali drevnu japansku tehniku ručnog pravljenja papira, a pošto se sve radi manuelno, tekstura i gramaža mogu da se prilagođavaju individualnim zahtevima kupaca. Ovako dobijen papir ima široku primenu, od reklamnog materijala, ambalaže, pa do slikarskih i grafičkih podloga. Sa nama sarađuju i dva grafička dizajnera, tako da smo mi već odštampali novogodišnje kalendare za koje postoji veliko interesovanje‘‘, zadovoljna je naša sagovornica.
Zadrugarstvo Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
Cela ideja o ovakvom sprovođenju inkluzije u praksi, u Kragujevcu je oživela zahvaljujući donacijama i entuzijazmu pojedinaca, koji su obezbedili sredstva za opremanje i pokretanje radionice.
Tamara na kraju zaključuje da je ,,Zadrugarstvo‘‘ postalo jedinstven primer socijalnog preduzeća koje je osnovano isključivo kroz zagovaranje ideja o važnosti radnog angažovanja osoba sa poteškoćama u razvoju. Na nedavno održanoj Beogradskoj konferenciji „,Move.Link.Engage‘‘ ova inicijativa je prepoznata i nagrađena kao jedna od najznačajnijih pokrenutih u 2022.godini.
BONUS VIDEO: Društvo nedovoljno svesno problema osoba sa invaliditetom
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare