Pre 22 godine iz vojne baze Aviano u Italiji uzleteli su NATO avioni koji su bombardovali našu zemlju, a toliko traje i humanitarna misija italijanskog naroda za pomoć deci ‘’Zastavinih’’ radnika u Kragujevcu. Ta  fabrika u pojedinim delovima sravnjena je do temelja, a potresne slike porušenih hala pogodile su građane Italije, koji su odmah uputili prvu novčanu pomoć deci radnika koji su ostali bez posla. Pomoć šalju i danas. 

Nekadašnjeg kragujevačkog giganta više nema, rasparčan je i privatizovan po ograncima, ali to ne sprečava italijanske donatore da pomažu deci zaposlenih u današnjim fabrikama sa novim imenima.

Već 22 godine, desetak sindikalnih i nevladinih organizacija iz Torina, Rima, Trsta, Breše, Leka i Bolcana, nekoliko puta godišnje dolazi u Kragujevac i donosi pomoć.

Ova humanitarna misija koja pomaže deci,  simbolično je nazvana ‘’usvajanje na daljinu’’ – svako dete ima svog donatora, a među njima su se tokom višegodišnjih susreta razvila i porodična prijateljstva, objašnjavaju u Sindikatu metalaca za naš portal, razloge  zbog kojih  se ova humanitarna akcija razlikuje od ostalih.

Da je pomoć italijanskih porodica iskrena i dugotrajna potvrđuje i činjenica što se donatori  sa decom redovno dopisuju, pozivaju ih da letnje i zimske raspuste provode u Italiji, a redovno im šalju  novogodišnje poklone i školski pribor pred početak nove školske godine, kao i novčanu pomoć da njihovi roditelji obezbede ogrev i zimnicu.

‘’Tokom svih ovih godina, deca su odrasla, postala svoji ljudi, ali donatori nisu odustajali. Tražili su da nađemo mlađu decu kojoj je potrebna pomoć i nastavili da šalju novac i razvijaju nova prijateljstva’’, priča Rajko Blagojević predsednik Sindikata metalaca Kragujevca, koji  sa italijanskim organizacijama sarađuje od početka ove humane misije.

Dodaje da je do sada kroz ovaj nesvakidašnji lanac dobrote prošlo oko 2.000 dece kragujevačkih radnika, koji su od svojih donatora za dve decenije dobili više od četiri miliona evra.

Sve je, kaže on, počelo kao znak solidarnosti i izvinjenja italijanskih radnika što je njihova vlada učestvovala u bomardovanju i uništavanju ‘’Zastave’’ koja je, kako navodi, u Italiji uvek posmatrana kao ‘’Fijatovo čedo’’.

On se priseća da je prva delegacija donatora došla u Kragujevac još u toku  bombardovanja i da su im ‘’oči bile pune suza’’ kada su posetili uništene pogone fabrike automobila. Posle toga, kaže Blagojević, nastavili su da dolaze,  a iz godine u godinu povećavao se broj organizacija koje su želele da pomognu.

‘’Ja nemam reči za toliku plemenitost, uopšte neću da pogrešim ako kažem da je to posebna vrsta ljudi. Oni su iskreni u svom odnosu sa nama, a višegodišnja pomoć, koja evo traje već 22 godine i za nas je potpuno iznenađenje’’ konstatuje Blagojević, uz objašnjenje da italijanski sindikati i nevladine organizacije ne posustaju u želji da pomažu kragujevačkoj deci.

‘’Dva puta sam mislio da je ‘kraj’, ali njihova dobrota nema granice’’

Iako deca ‘’Zastavinih’’ radnika koja su među prvima primila novčanu pomoć, danas uveliko imaju svoju decu, donatori iz Italije ne pokazuju nameru da odustanu od podrške  koju šalju za industrijske radnike u fabrikama koje su potekle iz sistema nekadašnjeg proizvođača automobila.

Naš sagovornik ne krije zadovoljstvo što  pomoć iz Italije stiže već dve decenije, ali  navodi da je u dva navrata pomislio da je kraj akcije. Međutim, dodaje on, oba  puta je bio demantovan na nesvakidašnji način.

Prvi put je to bilo 2019. godine, na obeležavanju dvadesetogodišnjice bombardovanja kada su u Kragujevac došli predstavnici svih donatosrkih udruženja.  Za njih je tada organizovan veliki prijem na kome je prikazan i dokumentarni film o stradanju ‘’Zastave’’ i pomoći koja je godinama stizala iz Italije.

‘’Bilo je mnogo emocija, svi su plakali, to ne može da se opiše rečima. Posle toga su nastavili da šalju pomoć još intenzivnije. Za nas je to bilo neverovatno, prošlo je 20 godina, a oni su i dalje osećali potrebu da nam pomažu i budu uz nas. Ne postoje reči kojima možemo da iskažemo zahvalnost’’ priča Blagojević i dodaje da je drugi put pomislio da je kraj,  kada je Italiju zahvatila pandemija koronavirusa prošle godine.

Međutim, donatori ni tada nisu posustajali u solidarnosti i humanosti.

Iako se većina gradova iz kojih u Kragujevac stižu donacije  nalazi se na severu Italije, koja je najteže pogođena koronavisrusom, porodice koje brinu o srpskoj deci,  poslale su redovnu  prolećnu pomoć, a uz to su uplatili i dodatni novac za kupovinu antikovid materijala.

Najveći donator proglašen za počasnog građanina

Sve italijanske sindikalne i humanitarne organizacije koje šalju pomoć deci u Kragujevcu, deo su  krovne Asocijacije ‘’Ne bombe, samo bombone’’(ital. ‘’Non bombe ma solo caramelle’’) čiji je osnivač Đilberto Vlajić, univerzitetski profesor iz Trsta. On je tokom bombardovanja 1999. godine, na glavnom trgu u Trstu, noseći  jugoslovensku zastavu protestovao svih 78 dana zbog bombardovanja Srbije. Vlajić je 2008. godine u Kragujevcu proglašen za počasnog građanina, a preminuo je 2018. u dubokoj starosti.

‘’Izvinjavali su nam se zbog toga što ne mogu lično da dođu i što šalju  novac preko banke. Uz pojedinačne donacije, poslali su i million dinara  da naša sindikalna organizacija obezbedi maske, rukavice  i alkohol za institucije kojima je to neophodno. Zamislite taj stepen humanosti i prijateljstva, meni je u tom trenutku bilo neverovatno što iz najvećeg evropskog žarišta štiže pomoć za nešto što ni oni sami nemaju’’ s poštovanjem priča Blagojević.

On ističe  da je Sindikat metalaca taj novac upotrebio za kupovinu antikovid materijala, koji je donirao Gerontološkom centru, jednoj školi, kao i radnicima u fabrikama iz sistema nekadašnje Zastave.

Blagojević najavljuje i da  narednih dana u Kragujevac treba da stigne nova uplata za oko 700 kragujevačke dece, koja će od svojih italijanskih donatora dobiti pojedinačne iznose, koji se , kako kaže, kreću do 300 do 1.000 evra na godišnjem nivou.

On ocenjuje da je ovo nesvakidašnji primer dobrote i humanosti, kao i dugotrajnog prijateljstva koje je spojilo bombardovanje fabrike od koje živi veliki broj porodica u Italiji i Srbiji.  Blagojević ističe da su italijanski donatori ostali uz pojedinu decu i tokom njihovog kasnijeg života, pa novodi primer jedne porodice koja je stipendirala studiranje devojci iz Kragujevca koja je studije završila u Engleskoj, kao i slučaj u kojem je jedno dete započelo sopstveni biznis uz podršku svojih donatora.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram