NDNV: Niske zarade i politički pritisak problemi novinara

Ugovor na određeno vreme ima 9,5 odsto novinara i medijskih radnika, po ugovoru o delu radi 7,5 odsto, a po ugovoru u privremenim i povremenim poslovima 4,8 odsto ispitanika.U statusu nezaposlenog je 6,8 odsto ispitanika, dok 4,1 odsto volontira, navodi se u istraživanju koje je danas predstavljeno na onlajn tribini.Među anketiranim novinarima 34,5 odsto ima primanja veća od 60.000 dinara, a među njima 13,4 odsto zarađuje više od 80.000 dinara.Skoro polovina medijskih profesionalaca (47,9 odsto) radi za više od jednog medija istovremeno.Svaki peti novinar nema ili ne zna da li ima pokriveno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje. Plaćene putne troškove nema 27,5 odsto ispitanika. Plaćeni godišnji odmor nema 27 odsto, a pravo na bolovanje nema 27,5 odsto novinara i medijskih radnika.Pravo na odsustvo zbog odlaska kod lekara nema 12,3 odsto ispitanika, pravo na slobodne dane 13,6 odsto, dok uvećanje za prekovremeni rad nikad nema 49 odsto, a retko ima 24,5 odsto anketiranih medijskih profesionalaca, utvrđeno je istraživanjem.Dodaje se da je među anketiranim novinarima i medijskim radnicima 43,1 odsto članova sindikata zaposlenih, a 51,4 odsto radi u mediju u kojem sindikati postoje.Nešto više od trećine ispitanika (37,1 odsto) ima potpisan kolektivni ugovor, dok manje od trećine (29,9 odsto) smatra da bi se potpisivanjem kolektivnog ugovora njihov položaj poboljšao.Istraživanje je pokazalo da su novinari najmanje zadovoljni odnosom države prema medijima, odnosom političkih stranaka prema novinarima, kao i stanje slobode medija.Novinari i medijski radnici koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina, smatraju da su u lošijem ekonomskom položaju u odnosu na novinare koji izveštavaju na srpskom.Tome u prilog idu i podaci koji govore na novinari koji izveštavaju na srpskom, u proseku najčešće zarađuju između 51.000 i 60.000 dinara, dok novinari koji izveštavaju na manjinskim jezicima najčešće u proseku zarađuju između 41.000 i 50.000 dinara.Novinari i medijski radnici koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina uglavnom su u stalnom radnom odnosu, ali pored stalnog poslodavca rade i za druge medije, piše u zaključcima istraživanja.Dodaje se da su politički pritisak i odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizacija, nepoštovanje etičkih standarda profesije, a i nizak nivo medijske pismenosti građana, problemi koji sve više muče novinarsku zajednicu."Ovaj nalaz teško je drugačije tumačiti osim u kontekstu urušavanja medijskih sloboda proteklih godina", ocenili su istraživači.NDNV je u vezi s tim objavilo i preporuke državnim indstitucijama, novinarskm i medijskim udruženjima, sindikatima, osnivačima medija, novinarima i obrazovnim institucijama.Projekat "Istraživanje i analiza percepcije socio-ekonomskog položaja novinara i medijskih radnika u Vojvodini" NDNV je realizovalo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.Polazeći od ciljeva Strategije razvoja sistema informisanja u Srbiji 2020–2025. godine, istraživanje je obavljeno da bi se bolje razumeo socio-ekonomski i radno-pravni status novinara i medijskih radnika, sa posebnim fokusom na položaj novinarki, novinara u medijima na jezicima nacionalnih manjina i frilensera i drugih novinara bez stalnog zaposlenja.Istraživanje je u celosti realizovano onlajn putem fokus grupa i anketnih metoda među 144 novinara i druga medijska radnika u Vojvodini.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram