18
“U školama traje vanredna situacija još od marta 2020., a već u prvoj nedelji ove školske godine, imali smo bolesne nastavnike i učenike. Nedostatak zaposlenih nadoknađujemo na razne načine, i često nam dolaze kolege iz drugih ustanova, da pomognu” priča u razgovoru za „Novu“ Obrad Drakulić, direktor Osnovne škole „Karađorđe“ u Beogradu. U svim školama u Srbiji iz dana u dan sve je više obolelih među prosvetnim radnicima, ali i učenicima, a borba za opstanak redovne nastave sve je teža i neizvesnija.
Direktori osnovnih i srednjih škola pronalaze različite načine da dovedu zamenu za kolege, koje su na bolovanjima ponekad i po tri meseca.
„Kod nas u školi trenutno je pet učiteljica koje su pozitivne na koronu, a dve su još od avgusta na bolovanju. Inače, ja sam prvi ‚otvorio sezonu‘ prošlog juna, kada sam na Infektivnoj klinici proveo devet dana. Ova situacija koja traje još od 15. marta 2020. za nas je i dalje vanredna. Do 15. maja išlo se onlajn u školu, samo su najniži razredi imali boravak i dolazili na časove u trajanju od 30 minuta. U svemu ovome, učitelji su najviše opterećeni, posebno oni koji su čuvali decu u boravku. Broj učitelja morao je biti dupliran u poslednje dve godine. Bili smo u situaciji da nastavnike koji predaju od petog do osmog razreda stavimo u smenu za boravak da čuvaju najmlađe, iako oni to nikad nisu radili, ali nije bilo izbora. Stalno su mi dolazile kolege i otvoreno mi govorili da su na izmaku snage“, kaže Drakulić.
Ova školska godina počela je „normalno“, sa časovima u trajanju od 45 minuta i sa učenicima u školskim klupama. Međutim, sa redovnom nastavom, naša zemlja ušla je u novi, najteži do sada, talas koronavirusa.
„Sve je delovalo naizgled normalno kada smo krenuli u školu prvog septembra, uz epidemiološke mere, maske, distance i ostalo. Međutim već posle nedelju dana počeli su da se razboljevaju nastavnici i učenici. Kad se neko u porodici učenika razboli, to dete ide 10 dana u karantin, isto važi i za nastavnike. Imali smo do sada sreću da smo brzo nalazili zamene. Na Voždovcu imamo vajber grupu direktora, preko koje svakodnevno komuniciramo i javljaju se oni kojima treba nastavnik muzičkog, tehničkog, ili bilo kog predmeta za zamenu, jer đaci ne smeju da gube nastavu. Držao sam i ja neke časove kako bih pomogao“ priča direktor OŠ „Karađorđe“.
On ističe da tokom svakog leta dobijaju i po 50 biografija ljudi zainteresovanih da rade u školi, iz raznih predmeta.
„Od tih 50 ljudi, malo ko može da radi sa decom. Oni moraju da prođu pripravnički pola godine, i moraju se adaptirati na uslove. Mnogi počnu da rade pa odu posle sedam dana. Bila je nedavno situacija sa jednom učiteljicom koja nije htela da nosi masku i govorila je deci da ne nose maske, ali pravila moraju da se poštuju. Njeno privatno mišljenje treba da zadrži za sebe i svi mi naše lične stavove ne smemo iznositi pred decom. Iz tog razloga nismo napravili ugovor sa njom. Takođe, sve je manje mladih nastavnika i učitelja. U ovom poslu nije problem plata, nikad prosvetni radnici neće voziti besna kola i živeti u vilama, ali su to nekada bile ličnosti koje su se cenile i njihova reč se poštovala. Više nije tako. Sad se sve okrenulo naopačke“ kaže Drakulić.
Većina zaposlenih u ovoj školi je vakcinisana protiv koronavirusa, a kako kaže direktor, oni koji to ne žele, niko ih na vakcinu ne može naterati.
„Dve koleginice koje su vakcinisane su obolele, ali imaju lakše simptome. Nekoliko njih je bilo i u bolnici, ali među njima su nevakcninsani. Nemam pravo da tražim od zaposlenih da se vakcinišu, to mogu samo neformalno, ali dok Ministarstvo prosvete ne donese odluku o obaveznoj vakcinaciji, ni direktor škole ne može ništa da uradi. Svake nedelje dostavljamo izveštaje o obolelim učenicima, a ove nedelje bilo je pet učenika koji su pozitivni, iz različitih odeljenja“, navodi Drakulić.
Jedna od, kažu, omiljenih učiteljica u ovoj školi Slađana Žarić Martinov, za „Novu“ priča da je aktuelna situacija u prosveti, nažalost za njih sada normalna.
„Posle ovoliko vremena postali smo uigran tim, i sve ovo nam je na neki način postalo normalno. Kad se neke kolege razbole, imamo sistem organizacije zamena. Ne sme da se desi da odeljenja ostanu bez nastave. Svi smo povezani vajber grupama putem kojih se dogovaramo ko će kad i kako da radi, u zavisnosti od situacije. Svakako je lakše kada svi idemo u školu i kada smo u kontaktu sa decom bez obzira na sve. Ono što je otežavajuća okolnost ove godine, je što nam je nastava opet krenula istovremeno sa novim talasom korone i to je odmah usadilo strah i kod nas i kod dece“ kaže Žarić Martinov, učiteljica drugog razreda.
Bonus video: Strahuju li roditelji od povećanja broja zaražene dece u školama?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
