"U nekoliko pravopisno i gramatički ispravnih rečenica, pozivajući se na tekst pesme, napiši kako razumeš stihove u kojima se kazuje da Sveti Sava i dalje žvi". Ovo je samo jedan od zadataka iz Zbirke zadataka iz srpskog jezika za završni ispit koji je, prema rečima nastavnice Jasmine Stanković, osmacima najviše zadavao muka na probnom završnom ispitu. Zapravo, ovaj i njemu slični zadaci predstavljaju ogroman problem budućim srednjoškolcima zato što ne razumeju šta se u tim pitanjima traži.

Nastavnica Jasmina Stanković koja predaje srpski jezik učenicima šestog i sedmog razreda u Osnovnoj školi „Ćirilo i Metodije“ u Beogradu, kaže za Nova.rs da zadaci ovog tipa predstavljaju proveru razumevanja pročitanog, a upravo je đacima to najteže – razumevanje.

„Naši đaci ne znaju ni da uče, jer ako oni ne umeju iz teksta da izdvoje ono što je bitno, onda ne umeju da uče ni druge predmete. Govorim u globalu, naravno, uvek ima izuzetaka koji znaju i taj najteži zadatak da urade, ali većini su ovakvi zadaci pakao“, ističe nastavnica.

I pitanja na koja učenik treba da odgovori sa „Znam“ ili „Ne znam“ takođe mogu da predstavljaju problem onim učenicima koji, ako nisu naučili glagolske oblike, neće znati ni da ih prepoznaju u tekstu.

„Čini mi se da je ovo razumevanje najdrastičniji primer onoga što naši učenici ne znaju, a to je ono što zovemo funkcionalno znanje. Stilska figura je opet nešto što treba da se zna, to je napredni nivo i to je za jaču decu, ali ovaj tekst trebalo bi da umeju da reše svi učenici koji imaju četvorke, petice, pa čak bi i trojka donekle trebalo da razume tekst. Možda ne da ga napiše pravilno, ne da odgovori pravilnom rečenicom, ali trebalo bi da razume suštinu teksta“.

Nastavnica Jasmina primećuje da današnji đaci premalo vremena provode sa knjigom. I upravo je to ono što „koči“ da se njihovo znanje razvije.

„To je ono što im ne dozvoljava da se snalaze u takvoj vrsti teksta. Veoma mali broj učenika zna, verujte mi, možda jedno dete po odeljenju ili nijedno, ume da odgovori lepo. Čak i bolji đaci, oni koji se ubijaju učeći, čak i kod njih nailazim na problem sa takvim tipom zadatkom. To govori da ni oni ne uče na pravi način. A mislim da u svemu leži premalo čitanja. Ne može se izgrađivati stil na Hari Poteru, niti jezičko bogatstvo. To je zabava“.

Pročitajte još:

Zahtev direktora srpskih škola pokazuje koliko nam je ponižena prosveta: „Lošim đacima će se dvojke još češće poklanjati“

Društvo

21. mar 2023

Društvo

21. mar 2023

Daliborkina priča je prikaz tužne srpske stvarnosti: Školovala se godinama za jedan od najtežih poslova, prekipelo joj je i sad planira šokantnu promenu

Društvo

22. mar 2023

Društvo

22. mar 2023

Ljubica je natprosečno inteligentna, duhovita, ima 2 završena fakulteta i sprema doktorat, a 10 godina ne može da nađe posao. Razlog je užasan

Društvo

15. mar 2023

Društvo

15. mar 2023

Na pitanje koliko je osmaku potrebno vremena da se pripremi za polaganje prijemnog ispita, nastavnica Jasmina odgovara kratko i jasno: „Osam godina“.

I zadaci u kojima se od đaka traži da odrede odnos lirskog subjekta prema prirodi u određenim pesmama, takođe su im, očigledno, bili teški.

„Deci je sve sa ‘Obrazloži, odredi, uporedi, prepoznaj’ teško. A zašto? Zato što ne razumeju ono što se od njih traži. Pesma Vojislava Ilića u kojoj se traži da učenik napiše kako razume stihove u kojima se kazuje da Sveti Sava i dalje živi, napravila je potpuni haos na probnoj maturi. Učenici su mahom ostavljali prazne linije, ništa nisu upisivali. Nisu ni pokušali jer ne razumeju. Teško im je da daju neko svoje viđenje, to je baš problematično“.

Nastavnica kaže da kada je zadatak (a ima takvih u zbirci) prilično dugačak, pa čak zauzima i celu stranu u knjizi, đacima ponestaje koncentracije.

„Deca ništa ne mogu da sakriju, jednostavno vidi se njihovo ‘gledanje u prazno’. Isto tako je i na času – mi vidimo da li i dete koje je mirno prati nastavu, tačno znam da li me sluša ili ima neke svoje misli. Ali, ne možeš naterati nikog na silu, to mora biti samovoljno, a značaj svega toga nosi se iz kuće. Nažalost, mislim da se porodica više ne bavi decom na pravi način“, kaže nastavnica srpskog jezika.

Ona dodaje da je posledica lošeg razumevanja učenog i ta što osnovci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi.

Dok naši mlađi osnovci imaju po pet časova srpskog jezika nedeljno, a stariji četiri, u drugim zemljama je broj časova maternjeg jezika daleko veći – đaci u Francuskoj imaju 12 časova, u Nemačkoj, Japanu i Švedskoj po devet, u Rusiji se kroz devet časova uči ruski jezik plus književnost, a đaci u Sloveniji imaju šest časova u prvom, a sedam u drugom i trećem razredu.

BONUS VIDEO: Đaci OŠ „Ratko Mitrović“ o zabrani mobilnih telefona u školi