6
Za najnižu prelaznu zaključnu ocenu – dovoljan (2) učenicima više neće biti garancija aritmetička sredina svih ocena koja iznosi 1,5, već će ta granica biti pomerena na 1,75. Ovo još nije zaživelo u praksi, ali je to zvanični predlog koji je Društvo direktora škola Srbje uputilo Ministarstvu prosvete.
Predlog o pomeranju granice za “dvojku”, u Društvu direktora škola obrazložili su idejom da se stane na put kampanjskom učenju.
Navodeći praktičan primer učeničkog kalkulisanja sa ocenama, predsednik Upravnog odbora Društva Ivan Ružičić, rekao je da je učenicima koji cele godine “vuku” nedovoljne ocene, potrebna jedna dobra ocena, da bi stekli uslov za dvojku.
“Učeniku je dovoljno da kod jedne provere znanja bilo kojom tehnikom dobije ocenu 3 ili 4 i tada mu sve ocene mogu biti nedovoljne i on će imati uslov za ocenu dovoljan (2). Tako ovaj sistem neke učenike podstiče na kampanjski rad i oni ne uče kontinuirano, što nije dobra vaspitna i pedagoška praksa”, obrazložio je Ružičić na ovom primeru razlog da se granica za dvojku sa 1,5 pdigne na 1,75.
Društvo direktora škola Srbije ovaj predlog zvanično je uputilo i Ministarstvu prosvete na razmatranje. Međutim, iz Ministarstva se do sada nisu oglašavali niti komentarisali predloženu promenu Pravilnika. Portal Nova.rs, uputio je pitanja Ministarstvu u vezi sa ovim predlogom, ali nam do objavljivanja ovog teksta nije stigao nikakav odgovor.
S druge strane, od prosvetnih radnika i sindikata, saznajemo da ukoliko bi i došlo do promene, to ne bi nateralo “dvojkaše” da više uče, niti bi dalo veće efekte.
U Uniji sindikata prosvetnih radnika i Forumu beogradskih gimnazija, za Nova.rs kažu da učenici danas masovno uče samo za ocenu, da razrede završavaju bez funkcionalno usvajanog znanja, kao i da je zastupljena praksa “poklanjanja” ocena.
Smatraju da bi promene trebalo da budu usmerene ka motivaciji učenika da usvajaju znanje, a ne da uče
kampanjski.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija ističe da je sistem ocenjivanja u srpskim školama “pilično zastareo”, te je skeptičan prema predlogu da će pomeranje granice za dvojku doprineti boljem znanju učenika.
“Generalno mislim da će nastavnici, profesori i direktori koji su favorizovali poklanjanje ocena kako bi se izbegli popravni ispiti i dalje nastaviti tako da rade, samo što će umesto jedne dvojke dopisati još jednu ocenu više. Ako zaista želimo nešto da menjamo, mi moramo da promenimo principe rada, moramo nekako da podstaknemo učenike da uče za znanje. Mislim da se ovom promenom ništa bitnije neće postići, ali ako bi to bio predlog koji bi pokrenuo neke buduće promene u sistemu ocenjivanja, onda ga podržavam”, rekao je Markov.
Vesna Jerotijević rukovodilac Resora za obrazovni sistem u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je “poklanjanje ocena korak unazad” i da se taj sindikat godinama zalaže za kvaliteno znanje učenika.
“Mi smo protiv poklanjanja ocena, ali je obrazovni sistem toliko urušen i degradiran, da je poslednjih 20 godina u školama prisutna praksa – ‘ko zna zna, ko ne zna dva i idemo dalje’. Uz nedovoljnu ocenu imate veću papirologiju”, rekla je Jerotijević.
O predlogu Društva direktora škola da se granica za zaključnu dvojku, sa 1,5 podigne za 1,75, kratko kaže da je matematika “egzaktna”.
“Aritmetička sredina u matematici je jasna i egzaktna. Ako je ocena 1,5 i ako gledamo čisto matematički, onda se ocena zaokružuje. Ne znam šta bi povećanje granice na 1,75 donelo. Da li će učenici biti više motivisani da uče – neće sigurno”, kategorična je Jerotijević.
Ona kaže da i pored zastupljene prakse poklanjanja ocena, veliki broj srpskih učenika odlazi na popravni ispt ili ponavlja razrad zbog većeg broja nedovoljnih ocena. Dodaje i da je ta pojava zasupljena uglavnom u srednjim školama, dok su u osnovoj znatno manje razmere.
Kada je reč o poklanjanju ocena, Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazije, navodi da je najčešći razlog za tu praksu, namera pojedinih škola da “održe” broj učenika.
“Dakle, ide se sistemom- bolje pokloniti tu dvojku, nego gubiti učenike koji bi ponavljai ili se ispisivali i prelizili u neku drugu školu. Ovo se najčešće dešava u nekim srednjim stručnim školama koje imaju nedovoljan broj učenika ili nekim manjim osnovnim školama”, zaključio
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
