Nasilje nad ženama: "Reagujemo tek kad se nešto dogodi"

"Pitanje je da li se mi uopšte borimo protiv nasilja nad ženama ili samo iznosimo podatke. Nekako imam utisak da je ovo drugo u pitanju, a da neke posebne akcije, makar ja, nisam primetila da se dešavaju. Mi faktički delujemo i reagujemo post festum, tek kada se nešto dogodi, tek kada je neka žena ugrožena ili kada se nešto prijavi. Pre toga, preventivno, mi ne radimo ništa i to su činjenice. Sa  jedne strane, to bi u suštini bila poruka da se ovaj problem stvarno ozbiljnije shvati, jer to što mi pričamo o tome koliko je bilo intervencija i žrtava, to je bitno, ali ne rešava problem", upozorava Stanojević.

Nadležnima poručuje da je neophodno je da se preventivno radi i da se konačno naprave programi koji će problem nasilja prema ženama konačno dovesti u red."Broj od deset ubijenih žena od početka godine ukazuje na manji broj od uobičajenog, ali to ne znači ništa, s obzirom na to da smo imali vanredno stanje. Pitanje je da li je to realno porediti ili nije, to poređenje sada nije nešto što je mnogo važno", ukazuje Stanojević.

AŽC: Statistika se godinama ne menja, uprkos zakonima i strategijama

Predstavnici Autonomnog ženskog centra ukazuju na to da, kada je reč o nasilju nad ženama, ne postoji javno dostupna statistika i evidencija koje vode nadležne državne institucije. Podaci se, uglavnom, prikupljaju putem medija, pa je moguće da nisu svi slučajevi dospeli u javnost i da podaci nisu potpuni."Posebno je problem izražen u vreme vanrednog stanja kada je kretanje bilo ograničeno, a dolazak do informacija otežan. Svake godine u Srbiji u proseku najmanje između 30 i 40 žena bude ubijeno od strane partnera ili člana porodice. Ta statistika je već godinama nepromenjena, bez obzira na zakone, mere strategije kampanje koje su u Srbiji sprovedene", kaže aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Vedrana Lacmanović i dodaje da u proseku svaka treća žena prijavi nasilje.

"Pitanje je zašto institucije nisu u mogućnosti da procene koje žene su u riziku da budu ubijene, da li zaista nema nikakvih indikatora da su ove žene u riziku, ili niko na to nije reagovao?", ističe Lacmanović.Ona ukazuje i na različite ocene koje su u vreme vanrednog stanja stizale iz institucija i nevladinog sektora."Na samom početku vanrednog stanja ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo da je broj prijava za nasilje u porodici smanjen. Sa druge strane, broj žena koji je pozvao Autonomni ženski centar je utrostručen. To pokazuju i podaci iz drugih zemalja, na primer Francuske i Britanije gde je nasilje u porodici tokom vanrednog stanja poraslo za oko 30 odsto", navodi naša sagovornica.Ističe i posebne opasnosti koje su vrebale za vreme vanrednog stanja."Koliko su pojedine okolnosti bile opasne govori i činjenica da su pojedine žrtve bile primorane da i po 72 sata borave u istom prostoru sa nasilnicima. Naročito zabrinjava činjenica da žena koja je tokom policijskog časa pokušala da prijavi nasilje bila je kažnjena. To govori o nebrizi države i propustima da se ženama pruži adekvatna zaštita i podrška, a naročito tokom vanrednog stanja kada je rizik rastao zbog konstantne izloženosti nasilnicima", navodi Lacmanović.Kao glavni nedostatak u zaštiti žena koje su žrtve nasilja ona vidi propuste u proceni bezbednosnih rizika po žene, kao i loše vođenje procedura za praćenje nasilnika.Poručuje da na svaku prijavu treba da se reaguje sistemski, detaljno i sveobuhvatno."Srbija ima relativno dobru regulativu koja se tiče zaštite od nasilja u porodici, međutim, problem je u samoj primeni. Imali smo slučajeve da neko, ko je bio već osuđivan, ponovio isto krivično delo, a pritom je iz zatvora pušten tri i po godine ranije.

Zaštitnik građana: Unaprediti mehanizme za pružanje pomoći

Povodom 18. maja - nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama i apelovao da se unaprede i razvijaju mehanizmi pružanja pomoći žrtvama.

“U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju”, navodi se u saopšenju Zaštitnika.Ukazuje se da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.Zaštitnik građana smatra da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana.Dodaje da je neophodno uskladiti Krivični zakonik s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.“Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji”, izjavio je Pašalić.Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, a datum je odabran u znak sećanja na 16, 17. i 18. maj 2015. godine, kada je čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram