Ministarka prosvete objasnila kako će izgledati prve dve nedelje nove školske godine i po čemu će se razlikovati od prošle

Slavica Đukić Dejanović je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da su smernice koje su poslali rezultat su vrlo ozbiljnog multisektorskog rada.“Ministarstvo prosvete je bilo koordinator, ali čitava vlada, sugestije predsednika države, roditelja, učenika, stručnjaka, Filozofskog fakulteta, Instituta za mentalno zdravlje, sve je vrlo uticalo na sadržaj tih smernica koje smo poslali 18. avgusta da bi nastavnička veća, pre svega profesori i nastavnici u osnovnim i srednjim školama mogli da se pripreme“, navodi Đukić Dejanović.Prema njenim rečima, obrazovno-vaspitni rad će u ovoj školskoj godini biti prožet obavezom svih nas da bezbednost dece, ali i negovanje onih vrednosti koje znače prave ljudske vrednosti za učenike, negovanje relacija u kojima ima poštovanja, poštovanje različitosti u saradnji, to će biti neka tendencija koja će se odvijati na različite načine i u školskim i u vanškolskim aktivnostima, koje će biti praćene zajedništvom učenika, nastavnika i roditelja kao aktera učenja.“Proces učenja i vaspitanja će otpočeti 1. septembra i taj prvi dan će biti dan razgovora sa decom prema smernicama. Ne samo o programima nastavnim, nego pre svega o tome kako se deca osećaju, kakve relacije planiraju da neguju, šta će biti njihovi prioriteti i na koji način će svi ti akteri učenja biti povezani“, napominje Slavica Đukić Dejanović.

Drugačiji početak školske godine

Početak školske godine će, dodaje, biti takav da će prva i druga nedelja biti drugačije nego ranije godina.“U prvoj nedelji biće tih tematskih razgovora, radionica, savetovališnog rada, biće upućeni nastavnici i učenici da u sklopu sopstvene kreativnosti, u zavisnosti od uzrasta deteta, od tipa škole, izaberu teme iz više oblasti za koje smatraju da su za njih prioritetne. Dakle, jedna individualnost u sistemu obrazovanja koji mora ostvariti svoj plan i program i rutinu. U drugoj nedelji meriće se znanja, ali bez ocenjivanja. Dakle, koliko je neko u prethodnom školovanju dostigao u svojim znanjima i obrazovanju i koja je njegova startna osnova kako bi kompeticija postojala samog učenika i nastavnika za njegovo napredovanje, to pojedinačno. Taj kolektivni duh će se negovati kroz identitet škole kom će se pridaviti mnogo veći značaj", ukazuje ministarka prosvete.Ističe da kao što je od maja postojala kontinuirana podršku roditeljima, nastavnicima, kroz radionice, savetovanje, kroz stručnu pomoć psihologa, psihijatara gde je to potrebno, učešće pedagoga u tim vrstama različitih stručnih intervencija, biće intenzivirani u prvom mesecu, u čitavom septembru, posebno za one učenike koji prelaze u peti razred ili upisuju prvi razred srednje škole jer će tu adaptacija na novu sredinu biti svoja vrsta trauma, pa će ti učenici biti posebno analizirani da se vidi šta u pomoći za adaptaciju te dece treba činiti.“Ribnikar će početi sa radom u delu prostora koji je adaptiran, gde su učionice, kabineti, gde će se organizovati dnevni boravak, gde će biti aktivnosti vezane po programu te škole i sami nastavnici i učenici su želeli da ostanu u toj školi. Naravno, jedan deo koji će biti memorijalni će biti potpuno odvojen. U školu će se ulaziti iz ulice Svetozara Markovića. Biće u narednom periodu razgovora o tome i tu je vrlo uključen vrh naše države i predsednik o tome na koji način će izgledati taj memorijalni centar škole koji će podsećati na tragediju, ali ono što jeste važno to je da i nastavnici i učenici imaju želju da negujući sećanje na one koje nažalost više nema, pristupe programima koji će biti i vaspitni i obrazovni sa akcentom na onaj vaspitni deo“, naglasila je Đukić Dejanovićeva.Slavica Đukić Dejanović je zamolila da se ne pominje učenik koji je počinio masovno ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar“.“Mnogo je zla uneo porodicama, školi, Srbiji i sve ono što treba da mu se dogodi biće stvar primene zakona i nadležnih stručnih službi. Koristimo priliku da i vas i sve medije zamolim da on ne bude tema zbog digniteta, zbog dostojanstva dece koje nema, njihovih roditelja i svih nas koji 3. maj doživljavamo kao jedan od najbolnijih dana u sopstvenim životima i životu Srbije“, apelovala je Slavica Đukić Dejanović.

Na pitanje kako će se garantovati bezbednost u školama kaže da će se garantovati pre svega razvijanjem svesti svih aktera učenja, roditelja, nastavnika, dece da rade na bezbednosti.

U svim školama policajci

“Ministarstvo prosvete je sa Ministarstvom unutrašnjih poslova napravilo predlog programa konkretne saradnje. Neće biti nijedne škole u Srbiji u kojoj i u vreme odmora i za početak i na kraju nastavnog dana neće biti pripadnici policije. Biće pojačan broj policajaca u okolini svih škola. Sama edukacija dece i bliskost sa policajcima koji se neće doživljavati kao neko ko je strah i trepet za decu, nego kao prijatelj dece, sigurnost dece će imati sopstvene edukacije i edukovaće decu na koji način treba da prepoznaju zlo bilo koje vrste za koje oni treba da intervenišu“, dodaje.

Ta intenzivna saradnja psihologa, pripadnika MUP-a, pedagoga, nastavnika, direktora škole, inspektora koji će više imati nadzornu funkciju nego inspektorsku će, navodi, takođe dolaziti do izražaja u svakodnevnom radu.Navodi da će određeni projekti biti predstavljeni deci tako da će im koristiti i da se ide ka stvaranju školskog života u kojem se neguje nulta tolerancija na nasilje.“Cela godina i buduće godine biće vezane upravo za te programe koje smo vrlo osmislili, na kojima su radili vrlo kompetentni ljudi i gde kažem taj multisektorski pristup upravo u toj temi treba da sada u praksi bude primenjen. To naravno iziskuje napor i zajedništvo i roditelja i nastavnika i učenika i svih nas i vas iz medija. Ja zaista molim da zajednički svi učestvujemo u tome“, ukazuje Slavica Đukić Dejanović.

Prepoznavanje problema mora biti zajednički zadatak

Navodi da je samo u osnovne škole primljeno 93 nova zaposlena iz oblasti psihologije i pedagogije, što nije dovoljno.“Određenim zakonskim izmenama predviđa se da svaka škola ima dovoljan broj psihologa i pedagoga. To je proces koji moramo polako realizovati, ali vrlo se misli o tome. Neće biti škole u perspektivi koja neće imati pedagoga i psihologa, ali moramo biti svesni da jedna škola koja ima hiljadu učenika ako tom psihologu i pedagogu ne pomogne razredni starešina, nastavnik, roditelj koji će primetiti promenu u detetu da psiholog i pedagog obrate posebnu pažnju na njega, koliki god broj da imamo na tako veliki broj učenika neće biti dovoljan. Zbog toga taj rad u pogledu identifikacije mentalnog problema, pa da postignuća učenja u školi mora biti prosto zajednički isto zadatak“, ističe Slavica Đukić Dejanović.

Ističe da nema dovoljno profesora matematike, fizike, informatike, srpskog, nemačkog i engleskog.“I ono što je ministarstvo već uradilo je da je ponudilo stipendije studentima odgovarajućih smerova druge i treće godine, kako bi sutra bili pripremljeni se za ovu značajnu profesiju - 230 ih stipendija ćemo dodeliti u periodu od trećeg do 30. oktobra. To je naravno samo jedan od koraka. Edukacije onih koji rade sa decom, sve vrste međusobne razmene znanja i iskustva su takođe vrlo planirane kroz vrlo konkretne programe“, navodi.

Razgovor sa sindikatima

Navodi će imati danas razgovore sa sindikatima oko plata.“Naravno sada su već mnogi razgovori obavljeni, neki zaključci, neki dogovori i nedogovori postignuti i nepostignuti. Pitanje zarada je jedno realno pitanje koje se mora rešavati u okviru svih mogućih materijalnih potencijala budžeta Srbije. Prosveta će zaista imati prednost i u septembru i u januaru mesecu naredne kalendarske godine. Razgovaraćemo o tome jer činjenica da 65.000 dece polazi u prvi razred, da će 760.000 učenika osnovne i srednje škole biti u procesu učenja, da 520.000 dece u osnovnoj školi nas obavezuje da dostojanstvo nastavnika i kroz njihov materijalni status negujemo, poštujemo i unapređujemo“, ističe.Na pitanje šta je bitno da i roditelji i nastavnici znaju pre ovog 1. septembra i kako da prepoznaju kod deteta da je pretrpelo neki oblik trauma, kaže da se potencira razgovor koji je svakako važan, ali da neverbalne poruke u uzrastu o kome mi govorimo kad je dete u pitanju mogu biti mnogo značajnije.“Onog momenta kad dete menja izraz lica, kad se ponaša drugačije, povlači se, kad ispoljava bezrazložnu radost ili tugu bez realnih povoda, kad počinje da se druži sa nekim osobama koje je do tada skoro nije ni poznavalo i one postavljaju prioritet i postavljaju prioritet u komunikacijama. To je alarm i za roditelja i za nastavnika i za druga, školskog druga. Mi ćemo morati da uključimo u te različite antitrauma programe“, zaključila je Slavica Đukić Dejanović.