Ministarka Đedović demantuje podatke o Rio Tintu sa sajta svog ministarstva: Optužuje Novu da zastrašuje javnost i širi paniku

Javnost u Srbiji do danas nije bila obaveštena da je kompanija Rio Tinto imala dozvolu za istraživanje pijaće vode. Ministarka je reagovala nakon objave našeg teksta, rekavši da je dozvola istekla, a da naš tekst zastrašuje javnost i širi paniku.

"Primenjena hidrogeološka istraživanja na lokalitetu Lipnički Šor su važila do septembra 2022. godine. Kompanija ‘Rio Sava Exploration’ je podnela 2022. zahtev za produženje roka za istraživanje na predmetnom lokalitetu, ali isti nije odobren. Usled ažuriranja i tehničkih podešavanja javno dostupnog informacionog sistema Ministarstva rudarstva i energetike predmetno istražno polje je prikazano kao aktivno, što svakako nije slučaj. Informacijom da je 'kompanija dobila novo istražno pravo nedavno', kao i informacija da je u pitanju najkvalitetnija i najvrednija pijaća voda, dovodite i svoje čitaoce u zabludu", piše u odgovoru ministarstva Dubravke Đedović Handanović.

Uvidom u mapu na njihovom sajtu, bilo je jasno istaknuto da dozvola postoji, a prema rečima geologa, ovakvo istraživanje podrazumeva preradu vode, koja bi ugrozila njen kvalitet, jer je u pitanju jedna od retkih oblasti u Srbiji, sa najčistijom pijaćom vodom.

“Ova dozvola, koju je sigurno izdalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, jer je to njihova oblast, odnosi se na aluvijalni nanos reke. To znači da će oni istraživati, prerađivati, aluvijon reke Drine, a još ne znamo kojim metodama. Aluvijon predstavlja nanos, tačnije najnoviji, najsvežiji geološki period vode, kada Drina donosi ogromne količine dobro obrađenog šljunka i stvara takozvane nasukane lepeze. U njima, u tom šljunku, nalazi se izuzetno vredna, čista i najkvalitetnija pijaća voda”, objašnjava za Nova.rs Branislav Božović, inženjer geologije.

Iz Ministarstva Dubravke Đedović Handanović, međutim tvrde, da ovakva istraživanja sama po sebi nisu štetna.

"To se pokazalo i u konkretnom slučaju, jer se ista ne izvode više od dve godine i u tom smislu nisu ostavila nikakve posledice po životnu sredinu. Hidrogeološka istraživanja kod projekata ovakvog tipa, pre svega su svrsishodna sa aspekta definisanja hidrogeoloških karakteristika istraživanog područja u cilju definisanja parametara nivoa podzemnih voda i uticaja na iste".

Šta je pisalo na sajtu?

Naime, kako se do danas moglo videti u bazi, tačnije na mapi Geografskog informacionog sistema pri Ministarstvu rudarstva i energetike, bilo je ucrtano odobrenje za hidrogeološko istraživanje, što jasno ukazuje da je pijaća voda još jedna sirovina koju će, pored litijuma, ispitivati kompanija Rio Tinto.

Na mapi odobrenih istraživanja, u opštini Loznica pisalo je da je u pitanju izvorište Lipnički šor, u aluvijonu reke Drine. Ne navodi se, međutim, naziv projekta, ni tip područja interesa.

Ako je kompaniji Rio Tinto potrebna pitka voda - uzeće najčistiju, istče Božović.

“Voda kao sirovina, potrebna im je za tretman otpadnih voda i ispiranje sirove rude. Da li će nakon istraživanja da je koriste kao pijaću vodu u tehnološke svrhe ili za potrebe svojih pogona za piće, to ne znamo. Oni su dobili dozvolu da istražuju, a ne znamo ni šta to istraživanje sve podrazumeva. Naravno, sve te dozvole idu ‘preko reda’, opština udari pečat, potom i ministarstvo, bez nekog prevelikog uplitanja u njihove dalje poslove. Oni su tamo već radili neka istraživanja da bi mogli da dođu do većih količina vode. Žele da imaju svoja ležišta, svoj deo pogona zato što im je potrebna ogromna količina drinske vode”, naglašava Božović.

"Ne znamo koliko naše vode im je potrebno"

Projekat će pokazati koliko će tačno vode ispumpavati, a posledice prerade trpeće građani.

“Oni mogu da ispumpavaju velike količine vode za potrebe njihovih procesa, a koliko će da koriste količinski, pitanje je projekta. Međutim, taj projekat ne možemo nigde da vidimo. Imamo samo Studiju, koju kompanija sa našim predsednikom, pokušava sada da proglasi validnom, kako bi se fakulteti izjašnjavali po tom pitanju”, kaže poznati geolog.

Najvažnije pitanje je: Koliko je prognozirano da se pumpa čiste drinske vode za potrebe iskopavanja litijuma?

“Ta voda se posle vraća u Drinu, a oni tvrde da će biti ‘prečišćena’. U to zaista niko ne može da veruje jer takav proces, koji na tom nivou prečišćava vodu koja je prerađivana, pa vraćena u reku - ne postoji. Oni bi istraživanjima i preradom mogli upropastiti izvorišta i iz šabačkog kuta i čitave Mačve, gde postoji masa bunara i voda za snabdevanje Beograda, Šapca i drugih delova zemlje. Kažu da ništa neće biti upropašćeno, a šta mi imamo od njihovih reči. Neka dokažu da neće oštetiti kvalitet pijaće vode, nekom već poznatom metodom koja pokazuje da će tu vodu sačuvati. Nema šanse da će voda biti idealno čista posle njihove prerade”, naglašava Božović.

I samo istraživanje može ugroziti pijaću vodu i zagaditi je.

Mala zemlja, mnogo rudnika

“Taj nivo razvijanja rudarstva Srbije, koji će kao da je spasi, je notorna laž sadašnje grupe ljudi, koja će da ode iz svega ovoga, a mi ćemo trpeti štetu. Njih ne zanima što narod neće imati pitku vodu. Oni kao da kažu ‘kupujte!’. U Srbiji je samo osam odsto domicilne, domaće vode, koja ovde nastaje, a 92 odsto su takozvane prolazne vode, koje donose Dunav i Sava. Nešto od te vode se i prečišćava u Evropi, a kod nas ništa. Ako ostanemo bez domaćih izvorišta, bićemo prinuđeni da ubuduće kupujemo vodu”, upozorava Božović.

Srbija ima malu teritoriju, a veliku koncentraciju sadašnjih aktivnih, ali i budućih prognoziranih rudišta eksploatacije mineralnih sirovina, kaže on.

“Nesumnjivo je da će ta zagađenja imati razorne efekte po prirodne vrednosti Srbije, po život građana, vodu i sve kompletno. Nalazimo se u poziciji da budemo ispisani sa liste normalnog života”, zaključuje Božović.

Na ovaj zaključak geologa Božovića, iz Ministarstva apeluju da ne dižemo paniku i još kažu da je rudarenje neophodno "baš zbog pijaće vode".

"Molimo vas da ovakvim 'prognozama' ne zastrašujete javnost i ne širite paniku. Više puta smo objasnili da je otvaranje rudnika višedecenijski proces te da je u poslednjih 20 godina u Srbiji otvoren samo jedan rudnik. Takođe, Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, dužna da poštuje najviše ekološke standarde kao i da zakone usklađuje sa evropskim. Bez rudarstva ne možemo da gradimo zgrade, škole, bolnice, niti da imamo pijaću vodu, na koju se toliko pozivate", kažu iz Ministarstva.

***

BONUS VIDEO: Donacija za seosko groblje, da li Rio Tinto "pegla" reputaciju