Najavljeni radovi na izgradnji beogradskog metroa koji će početi 22. novembra mogli bi da ugroze najveće vodoizvorište Beograda i to mnogo više nego najavljeni radovi na izgradnji stambenog kompleksa na Makiškom polju koji će imati oko 4,5 miliona kvadrata.
Ministar finansija Siniša Mali najavio je prilikom potpisivanja ugovora o izgradnji prve linije metroa da će radovi početi 22. novembra i time već „zakopao“ prvi ašov u najveće beogradske vodoizvorište. Pojedini stručnjaci su već ranije upozoravali da se radovima na Makišu pravi nepovratna šteta.
U međuvremenu, odbornici većaju. Sednica Skupštine Grada Beograda zakazana je za danas, a najvažnija tačka dnevnog reda biće Predlog plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za prvu fazu prve linije metro sistema.
Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta ocenio je za Nova.rs da podzemni radovi na Makiškom polju mogu više da ugroze vodoizvorišta tamo nego najavljena izgradnja jeftinih stanova. I jedne i druge radove ocenjuje kao „besmislene“.
On upozorava da kod podzemnih radova mora da se ozbiljno vodi računa da se ne dopre do slojeva koji nose vodu i slojeva koji brane da površinska prodre i ugrozi podzemne vode.
„Nema načina da se unapred predvidi tačno kakav će biti uticaj izgradnje metroa, ali je strašno da neko preuzima takav rizik da radovima koji uključuju ne samo mehanička nego i razna hemijska sredstva koja se koriste u radne svrhe – minerealna ulja ili druge supstance koje mogu da prodru kroz te slojeve i dođu do vodonosnih slojeva koji u stvari u sebi sadrže vodu koja se prerađuje u vodu za piće“, navodi Simonović za Nova.rs.
On ističe da nije bezbedno preuzimati takav rizik jer se pravi nepovratna šteta ili ona čija sanacija može da traje decenijama i čitav vek.
„Ako se uopšte popravi“, dodaje naš sagovornik.
Govoreći o alternativama ukoliko beogradski metro ugrozi snabdevanje pijaćom vodom, Simonović kaže da su pojedina gradska vodoizvorišta slaba i lošeg kvaliteta, te da je najizglednija opcija da će građani morati da kupuju flaširnau vodu.
„Imamo istražne radove na Velikom ratnom ostrvu, gde su kapaciteti jako mali. Mislim da je treća, najveća i najizglednija opcija prodavnica, odnosno flaširana voda. To će biti najskuplje što će stanovnici Beograda dobiti“, rekao je Simonović i dodao:
„Čovek dnevno treba da popije po pravilu negde oko litar i po vode, pa do dva i više. Izračunajte koliko imate domaćinstava u Beogradu i ljudi i pomnožite da bi onda videli kolika će to biti potrošnja flaširane vode.“
Podseća da vodoizvorište Makiš pokriva negde oko polovine Beograda, dok se ostatak dobija od reni bunara iz priobalja Save, na Novom Beogradu i nizdvodno od Makiša.
Ti bunari su prilično velikog kapaciteta i hvataju dobar deo vode, kaže on.
„Sami procenite na šta sve to liči sa tim metroom koji uopšte nije morao tako da ide i koji služi malo čemu, odnosno zna se kome bi trebalo da služi – onima koji stanuju u Beogradu na vodi…Znate koje su opcije postojale i to nije jedno idejno rešenje metroa, nego postoji nekoliko tih idejnih rešenja od kojih je ovo poslednje najbesmislenije“, naveo je Simonović.
To rade zbog sebe i dece stanovnika Beograda na vodi, a ne građana, poručuje naš sagovornik.
Apsurdno je ugrožavati najveće vodoizvorište, upozorio je Simonović za Nova.rs i dodao da iskopavanja mogu da ugroze i kvalitet i količinu pijaće vode.
Dodao je da se Beograda stalno povećava, pa samim tim i potrošanja.
O ugroženosti ovog vodoizvorišta Nova.rs već je ranije pisala kada je najavljena izgradnja jeftinih stanova na Makiškom polju.
Arhitekta Dragoljub Bakić ranije je za Nova.rs ocenio da će izgradnjom na Makišu biti zagađene podzemne vode i vodoizvorište i istakao da takva investicija treba da se zabrani.
„Ako im se dozvoli da naprave 4,5 miliona kvadrata i liniju metroa, onda Beograđani slobodno mogu da računaju na to da će sakupljati kišnicu i piti vodu iz oluka. Makiško polje mora da ostane izvorište pijaće vode i mi imamo tu sreću da na našim slavinama imamo skoro izvorsku vodu“, upozorio je Bakić.
Beogradski vodovod godišnje proizvede više od 200 miliona kubnih metara vode u pet proizvodnih pogona: Makišu, Belim vodama, Banovom brdu, Bežaniji i Vinči.
Na postrojenjima se prerađuje površinska sirova voda iz toka reke Save i podzemna voda iz njenog priobalja. Najmanje postrojenje Vinča prerađuje površinsku sirovu vodu iz Dunava.
Beogradski vodovod snabdeva oko dva miliona Beograđana, celokupnu privredu i komunalne sisteme grada. Pored pet proizvodnih pogona, vodovodni sistem, između ostalog, čine i 149 bunara, 34 rezervoara, 35 crpnih stanica i 4.016 kilometara distributivne mreže.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, zbog klimatskih promena, sve većeg zagađenja voda i rasta populacije do 2025. godine polovina svetskog stanovništva će se suočiti sa nedostatkom vode.
Svake godine umre skoro 800.000 ljudi od bolesti izazvanih neispravnom vodom za piće i svaki deseti stanovnik naše planete nema pristup bezbednoj vodi za piće.
Bonus video – Šta (ne) rešava beogradski metro?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare