2
Pacijente koji imaju pozitivne nalaze na „okultno krvarenje“, lekari iz domova zdravlja hitno upućuju na specijalistički pregled kod gastroenterologa, posle čega im je neophodna kolonoskopija, kako bi se na vreme postavila moguća dijagnoza raka debelog creva, čije izlečenje je u potpunosti moguće, ako se reaguje na vreme. Međutim, prema rečima lekara, na ovu neophodnu dijagnostiku, u srpskim bolnicama često se čeka i do pola godine, što je vreme za koje kancer može da metastazira i dovede do smrtnog ishoda.
U Srbiji je 2012. uveden organizovan skrining raka debelog creva, međutim pravovremena dijagnostika i lečenje ove surove bolesti uglavnom – kasne.
„Skrining za karcinom debelog creva bi po nacionalnom programu značio i to da pacijent može da dođe do gastroenterologa na klinici bez čekanja, ako je pozitivan na okultno krvarenje, test koji se radi u domu zdravlja. Nakon rezultata i pregleda, neophodna je hitna kolonoskopija jer je to jedini način da se postavi dijagnoza kancera i da se reaguje na vreme. Međutim, na našim klinikama to ide presporo, a pacijenti ispaštaju“, priča za Nova.rs dr Maja Vukomanović, specijalistkinja opšte medicine iz Beograda.
Ona objašnjava da brza dijagnostika spašava život, a oboleli iz Beograda i drugih delova Srbije, koji dolaze u glavni grad na lečenje, često čekaju i do pola godine na kolonoskopiju.
„Dijagnoza mora brzo da se postavi, ne sme se čekati duže od mesec dana, kako bi lečenje krenulo što pre, jer je u pitanju bolest koja je u potpunosti izlečiva, ako se reaguje na vreme i preveniraju komplikacije“.
Problem, međutim, kreće već sa zakazivanjem specijalista.
„Prvo je teško doći do gastroenterologa. Pregled na klinici zakazuje internista doma zdravlja, kod kojeg takođe pacijent mora prethnodno da zakaže, odnosno da sačeka slobodan datum. Kada se desi da pacijent ima pozitivan nalaz, tačnije ako mu je uočeno takozvano skriveno krvarenje u stolici, on je hitan slučaj. Međutim, mi izabrani lekari ne možemo da zakazujemo ni gastroenterologa, ni kolonoskopiju. Tek kad dobijemo nalaz kreće procedura koja traje nedeljama, često i mesecima. Prvo tražimo termin kod interniste, pa onda on pregleda i nalazi gastroenterologa, na kojeg se čeka mesec, dva, nekad i tri. Tek nakon pregleda kod specijaliste na klinici, zakazuje se kolonoskopija, do koje prođe i pet, šest meseci, što je dovoljno vremena da kancer napreduje i da izlečenje bude neizvesno“, naglašava doktorka.
Na 100 pregleda bude do dva pozitivna pacijenta.
„Svi u domovima zdravlja intenzivno radimo skrininge, a na 100 pregleda bude do dva pacijenta sa pozitivnim nalazom. Ukoliko za te pacijente ne nađemo termin kod gastroenterologa istog dana kad dođu kod interniste, onda dolaze sledećeg meseca, znači već su mesec dana u zaostatku, a bolest ne miruje. Nikad ne znamo u kojoj bolnici će izbaciti slobodne termine za preglede kod specijalista. To može biti u Kliničkom centru ili KBC Dragiša Mišović, Bežanijska kosa, Zvezdara. Sve pratimo, pa kod koga se prvo oslobodi mesto, šaljemo pacijente, koji moraju biti prioritet“.
„Važno je što pre ustanoviti u kojoj je fazi bolest, a ako je karcinom debelog creva mora se bez čekanja uraditi intervencija. Međutim, sve se svelo na to da li negde nekoga poznajete, ako ne, idete privatno i plaćate. To je, inače, vrlo neprijatan pregled, koji se kod nas u državnim bolnicama radi bez anestezije, a jedan od razloga je nedostatak anesteziologa“.
Na klinikama je deficit termina kod gastroenterologa od početka aprila.
„Pre aprila ih je bilo sporadično, ali sad za maj, recimo, nema nijedan slobodan. I to je čekanje na specijalistu, koji tek nakon pregleda indikuje kolonoskopiju“.
2
6
28
Za ovu vrstu dijagnostike, takođe, neophodne su brojne analize i nalazi, koji usporavaju proces lečenja.
Da bi pacijent zakazao kolonoskopiju treba da donese rendgenski snimak želuca, ultrazvuk stomaka, test stolice na crevne parazite, laboratorijske analize i uput od interniste iz doma zdravlja. Kad konačno dođe do kolonoskopije, pregled može da traje i duže od sat vremena.
Lekari na klinikama, međutim tvrde da hitni pacijenti ne čekaju.
„Kad su pacijenti hitni, odnosno ako nalazi pokazuju da postoji verovatnoća za ozbiljnu bolest, odmah ih šaljemo na kolonoskopiju“, kaže dr Srđan Marković, specijalista gastroenterologije.
Podsetimo, u Srbiji se od 2012. sprovodi Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva koji uključuje muškarce i žene uzrasta od 50 do 74 godine. Testom, koji se radi u domu zdravlja, moguće je otkriti polipe iz kojih može nastati rak. Ovim testom je moguće otkriti rak u početnoj fazi kada je lečenje uspešno.
Inače, rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju u Srbiji, a svake godine od ovog kancera oboli približno 4.500, a umre više od 3.000 ljudi u našoj zemlji.
***