5
Oboreni pogledi, sumorna lica, mahom sklopljene oči u bolovima, iscrpljenost i umor, svakodnevna su slika pacijenata, koji satima sede pred ambulantama Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), čekajući da čuju svoje ime i uđu na pregled. Nažalost, od predaje knjižice na šalteru, do susreta sa lekarom, prođe neretko i pet, sedam, pa i 13 sati.
Nakon što smo od čitalaca Nova.rs dobili fotografije, snimke i žalbe na dezorganizaciju, nemar, gužve i generalno jedva podnošljivo stanje, koje očigledno vlada na Klinici za očne bolesti, odlučili smo da se i sami uverimo u njihove reči.
Nažalost, bili su u pravu, jer već pred ulazom u kliniku, gde smo stigli oko 13 sati popodne, srećemo obolele – koji se drže za glavu.
“Ne mogu više, od osam sati čekam i još nije gotovo. Situacija je katastrofalna! Molim Vas, napišite to, da ljudi znaju šta se ovde dešava, jer nikoga nije briga!”, govori nam Jelica (65), koja je iz Pančeva vozom krenula za Beograd u šest ujutru, uspela da stigne na zakazani termin u osam, a sad kaže da ne može da predvidi kad će otići kući.
“Ako se ne srušim, otići ću kući nekako, ali ovo zaista nije humano prema bolesnim ljudima”, naglašava ona.
Pacijenti povremeno izlaze ispred bolnice, jer unutra je, kako kažu, kao u gradskom prevozu usred špica.
“Gužva je nepodnošljiva, kao u autobusu, ne može da se diše, nema minimum vazduha. Čekam od jutros i nikako da me prozovu. Lekara ima, ali nedovoljno. Čini mi se da sve zavisi koja bolest je u pitanju. Svi su podeljeni po užim specijalnostima. U nekim ambulantama radi jedan doktor, u drugim dva, zavisi. Svakako sve ide užasno sporo, čeka se satima. Za preglede na ovoj klinici potrebno je odvojiti ceo dan, jer zakazani termin ničemu ne služi, za to niko i ne pita“, priča Dragana (60), sa kojom smo razgovarali dok je čekala da uđe u ambulantu u kojoj se zakazuju operacije.
Oboleli se žale na nedovoljan broj lekara, ali i na neljubazne sestre.
„Kad ih nešto pitamo, samo prođu pored nas i kažu da čekamo. Kao da to ne znamo, pa to je jedino što ljudi ovde i rade – čekaju do besvesti i nesvesti!”, ljutito naglašava Dragana.
Pacijenti čekaju u prizemlju i na spratu, gužve su svuda.
Pročitajte još:
5
0
3
0
“Na spratu ima nekoliko ambulanti, ima i lekara, ali su neravnomerno raspoređeni. U jednoj radi jedan, u drugoj dva, u trećoj četiri, mislim užas. Niko ne čeka manje od pet sati, šta god da je u pitanju, nevezano za dijagnozu”, kaže ova pacijentkinja.
Pored regularno zakazanih, tu su uvek i oni “sa vezom”.
“’Alo, gospođo, pa kako Vi pre mene ulazite?”, pita gospodin ispred ambulante 2, gospođu koju su prozvali, a ona krenula prema vratima.
Ne obazirući se na njegovo pitanje, ušla je bez reči.
“Pa kako sad ona ulazi, kad su meni širili zenice pre nje?”, zbunjeno, ovaj pacijent, pita ljude oko sebe, ali ostaje bez odgovora.
Iz mase se samo polutiho i jedva razgovetno čuje:”Ma pusti sad, ne vredi… ćuti i čekaj”.
Osim gužve, nedostatka vazduha, neprijatnih medicinskih sestara, “verovatno prekvalifikovanih” kako kažu pacijenti, i naizgled beskrajnog čekanja, oboleli se žale i na toalete, u kojima nema osnovnih sredstava za higijenu.
“Nema toalet papira, sapuna, ubrusa, daske na šolji, pa čak ni četke za čišćenje iste. Sve moramo sami da donesemo. Ko nema maramice i neki sapunčić, nema potrebe ni da ulazi. Neka trpi, ionako sve trpimo”, pričaju uglas pacijentkinje kojima se, kažu, gadi da ulaze u toalet i koriste ga.
Ono što dodatno zabrinjava i remeti već uveliko poremećeni sistem, je što je na Klinici za očne bolesti, kao i u drugim klinikama UKCS, jedan deo pacijenata upućen iz drugih delova Srbije, ne samo iz Beograda, iako služba za oftalmologiju radi u svim bolnicama većih gradova zemlje.
“Najbliža bolnica nam je u Užicu, ali tamo nemaju nikakvu opremu, tako smo čuli. Ne znam kako i sa čim rade i neću da rizikujem. Lekari svima daju upute za Beograd, svi hoće ovamo, tako je uvek bilo. Ne smeta mi da putujem do Beograda i da čekam, ako ću dobiti pregled i intervenciju kako treba, a ne da me tamo neko osakati. Širili su mi zenice, sad čekam da zakažem operaciju i biću ovde još sigurno sat vremena”, priča Njegoš Marković (61) iz Prijepolja koji je, kada smo razgovarali, na klinici čekao već šest sati.
Njegoš je još 2022. godine zbog teške povrede imao zakazanu operaciju očiju, ali mu je u to vreme istekla knjižica i propao termin. Od tada čeka novi datum za ulazak u operacionu salu.
Podsetimo, na našem portalu objavili smo priču o baki Milici Lj. (80), koja je gotovo 13 sati čekala da završi sve preglede na Klinici za očne bolesti UKCS. Na naša pitanja o zakazanim terminima i broju kadrova, iz uprave ove ustanove nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Užasno stanje klinike za endokrinologiju KC Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare