Odluka Vlade Srbije o zatvaranju svih kafića i restorana u Srbiji kako bi se stalo na put širenju koronavirusa, ostaviće na desetine hiljada ljudi zaposlenih u ugostiteljstvu bez primanja tokom trajanja vanrednog stanja. Jedan od njih je Ognjen Maksimović (26) konobar iz Beograda, koji od večeras, kada stupa na snagu ova odluka, zvanično nema prihode.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u delatnostima pripremanja i posluživanja hrane i pića je krajem prošle gode radilo 66.830 ljudi. Veliki broj njih će od večeras, pa sve dok se kafići, restorani i barovi ne otvore ponovo, biti bez ikakvih primanja. Nema dnevnice. Nema bakšiša. Niko ne zna koliko dugo. Maksimović, koji se već godinama bavi raznim poslovima iz oblasti ugostiteljstva, a poslednje dve godine radi u kafiću u Beogradu, za portal Nova.rs kaže da je situacija jako teška i krajne neizvesna.
„U narednom periodu, koliko god ovo da potraje, ja nemam nikakva primanja. Niko od nas. Kako će to da se sredi između poslodavaca i zapolenih, zavisi od lokala do lokala. Ja, na primer, imam dogovor sa vlasnicima da ih zovem kad mi zafale pare, i svaka im čast za to. Ali, ako ovo potraje, biće problem i njima, jer i oni žive od tog lokala. A nisu ni svi vlasnici u situaciji da mogu da pomognu zaposlenima. Moj drugar radi u jednom lokalu sa još dva prijatelja, i vlasnik im je iskreno rekao da nema od čega da ih plaća uopšte, jer je i on isto bez para. Drugarica jedna je dobila otkaz, vlasnik joj je rekao da će je možda zvati kad ponovo počne da radi… Gde god da pogledaš situacija je baš loša“, priča Ognjen.
On naglašava da razume vlasnike, koji se u velikom broju slučajeva i sami nalaze u situaciji da ne znaju da li će i od kojih para uspeti da ponovo otvore kafiće kad prođe vanredno stanje – jer će ponovno otvaranje zahtevati nova ulaganja – ali da ne zna šta će da rade konobari. Posebno, ističe on, ljudi koji rade part time, vikendom ili napoziv, koji su zavisili od žurki i događaja ne koje ih pozovu da rade. Sada toga uopšte nema.
„Ja imam stalno zaposlenje, ali sada, pošto ne radimo, nemam dnevnicu. Međutim, ja mog poslodavca i dalje koštam, tražio mu ja pare ili ne, jer, koliko sam razumeo, on i dalje mora da plaća zdravstveno i sve te stvari“, dodaje naš sagovornik.
Niko ne zna koliko digo će ovo da traje, i šta će da rade ljudi koji neće imati nikakva primanja dok se stvari ne vrate u normalu. Ognjen kaže da je već čuo da su neki ljudi morali da se isele iz stana, jer nemaju primanja, pa nemaju od čega da plaćaju. I to će vremenom da postane samo gore, kad se potroši i ono zaliha novca što je možda ostalo.
„Ne znam da li bi država nekako mogla da pomogne zaposlenima u ugostiteljstvu ili vlasnicima koji su rešili da ne otpuštaju svoje zaposlene. Znam da postoji ona novčana nadoknada na birou rada, možda bi nešto tako moglo da se organizuje, jer ljudi ostaju bez egzistencije potpuno, i ko zna koliko će da traje. A čak i kad prođe vanredno stanje, biće teško da posao ponovo stane na noge. Mi smo jednom prilikom renovirali lokal i bili smo zatvoreni neko vreme, pa nam je trebalo mesec dana da se posao oporavi. Ko zna kako će tek biti posle ovoga“, nastavlja Ognjen.
Kako kaže, nije ga bilo strah da će se zaraziti dok je radio, jer vode računa o higijeni u lokalu, ali mu je drago što je sada u kontaktu sa manjim brojem ljudi, jer to znači da je manja verovatnoća da bi nekome on mogao da prenese virus, a da toga nije ni svestan. Ipak, saznanje da neće zaraziti ni sebe ni druge ne u umanjuje bojazan oko neizvesne budućnosti.
„Ovo je stvarno ozbiljna zdravstvena situacija i, ko ne mora, ne treba da izlazi napolje. Slažem se sa time potpuno i te strane mi je ovo jasna odluka. Ali, znate, ovo je takav posao da, kad pada kiša, nema ljudi. Kad duva malo jači vetar, nema posla, znači manje zarađuješ. Kako će tek biti posle ovoga“, pita se Maksimović.
