Uporedili smo plate prosvetara u Srbiji i u regionu: Hrvatska je za nas naučna fantastika

Prosvetni radnici u Srbiji zarađuju primetno manje nego njihove kolege u komšiluku. Za razliku od prosvetara u Hrvatskoj i u Crnoj Gori, naši učitelji i nastavnici primaju platu manju od republičkog proseka. A da ne pričamo o Mađarskoj u kojoj plata prosvetara dostiže i do skoro 2.900 evra.

Republički prosek u Srbiji u julu ove godine iznosio je 836 evra, dok je osnovna ili početnička plata nastavnika 739 ili za skoro 100 evra niža. To su zvanični podaci koje je izneo Demostat.

Sličnu zaradu imaju i nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra, dok su plate u osnovnom obrazovanju 545 evra, a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima.

U mnogo gorem materijalnom položaju nego što su naši prosvetari, nalaze se zaposleni u školama u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih.

Na primer, u BiH je prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650, a profesora u srednjem 730 evra.

U Republici Srpskoj je prosek zarada oko 730 evra, pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690 a profesora u srednjim školama oko 700 evra.

Što se tiče Albanije, prosečna plata iznosi 763 evra, dok je prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju 736 evra, skoro kao u Srbiji. U srednjim školama je plata iznad proseka i iznosi 811 evra.

Prosečna plata prosvetnog radnika u Bugarskoj iznosi oko 1.000 evra. Zapravo, trenutno je osnovna zarada tamošnjeg nastavnika oko 920 evra, ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara naredne godine trebalo da iznose oko 15 odsto.

Prosvetari u Crnoj Gori dočekali su nedavno povećanje plata na nivou države, pa je njihov prosek 862 evra. Time su premašili republički prosek iako je do skoro razlika u korist obrazovanja bila nešto veća.

U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra, a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju ove godine iznosio 1.024 evra.

U Mađarskoj i Hrvatskoj najbolje

Mađarska definitivno može da se pohvali najboljim materijalnim položajem zaposlenih u školama. Naime, visina zarada zavisi od kvalifikacija prosvetara i kreće se od 1.100 do 2.828 evra.

I u Hrvatskoj je stanje u prosveti mnogo bolje nego što je kod nas. Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu ove godine iznosio je 1.349 evra, dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542 a u srednjoj školi 1.559 evra.

Međutim, nastavnici mogu da napreduju na svojim radnim mestima kroz četiri platna nivoa, pa će oni najvredniji tokom vremena moći da računaju na 2.095 u osnovnoj, odnosno 2.107 evra u srednjoj školi.

Uz to, radnici u hrvatskom obrazovanju krajem juna su primili i regres za godišnji odmor od 300 evra, a na taj prihod svake godine računaju i zaposleni u školama gotovo svih zemalja u okruženju, osim u Srbiji i Crnoj Gori gde se isplaćuje uz zaradu.

Vlada nudi 12 odsto prosvetarima, oni odbijaju

Plate prosvetnih radnika u Srbiji nisu samo u zaostatku u odnosu na većinu susednih zemalja, već su značajno niže od primanja koja u javnom sektoru imaju zaposleni sa istim nivoom obrazovanja.

To najviše i smeta prosventim radnicima, zbog čega su se i pobunili prvi put početkom ove godine. Usledio je i drugi protest, uobičajen na početku nove školske godine, a tada im je Vlada ponudila povećanje plate od januara za 12 odsto, dok je za nenastavno osoblje u školama odredila povećanje od osma odsto.

Ipak, reprezentativni prosvetni sindikati ne prihvataju ovaj predlog Vlade. Oni ne odustaju od zahteva da se početna plata nastavnika izjednači sa republičkim prosekom.

Na to je ukazala Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije.

"Plate u obrazovanju trebalo bi da budu 30 do 50 odsto veće od prosečnog ličnog dohotka u Srbiji, kako bi nastavnička profesija bila cenjena i kako bi mladi želeli da budu nastavnici. To je i konstantovano u Platformi za spas obrazovanja u Srbiji koju smo potpisali zajendo sa dekanima osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže Ilić za Nova.rs.

I Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost" navodi da predstavnici vlasti često govore kako imamo najbolje finansije u regionu.

"Međutim, ako uporedimo naše i plate naših kolega u regionu, vidimo koliko nas je država ponizila. Da ne pominjemo Sloveniju i Hrvatsku, koje su daleko iza nas. Mi zaista imamo veći BDP od Republike Srpske i BiH, na nivou smo Crne Gore, a Makedonija je nešto ispod nas. Ali je osnovna plata nastavnika u Crnoj Gori i Republici Srpskoj 100 evra veća nego u Srbiji, veća je i u BiH, čak njihov nastavnik sa oko 30 godina radnog staža ima skoro dve prosečne plate, a mi se borimo i tražimo samo taj jedan prosek", ističe Slović.

Napominje da treba imati u vidu i da je sistem nagrađivanja u državama iz okruženja drugačiji nego u Srbiji, odnosno da minuli rad iznosi najmanje 0,5 odsto po godini radnog staža, a u Crnoj Gori od 0,5 do jedan odsto.

"To znači da je za prvih 10 godina 0,5 odsto, od 10 do 20 godina staža 0,7, a jedan odsto od 20 do 30 godina staža. Kod nas je minuli rad 0,4 odsto po godini staža. U Republici Srpskoj imaju regres i topli obrok i to je u nominalnom iznosu veliki novac".

U obrazovanju i dalje postoje različite cene rada

Slović podseća da u obrazovanju i dalje postoje tri različite cene rada.

"Jedna cena rada je u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, odskora ona važi i za predškolske ustanove, druga cena rada je za studentske domove, treća za visoko obrazovanje. Tako imamo slučaj da kuvarica u studentskom domu ima različitu platu i koeficijent od kuvarice u učeničkom domu, a i jedna i druga obavljaju isti posao", ukazuje sagovornik Nova.rs.

BONUS VIDEO: Ćulibrk: Prosečna plata sledeće godine 900 evra - a predsednik obećao 1.400 za 2027.